Cveće, večera i pokloni mogu da obraduju. Ipak, između rođendana, godišnjica i putovanja ostaje mnogo običnih dana. U njima se pažnja vidi kroz to da li slušamo, pamtimo i primećujemo šta se drugoj osobi događa.
Gotman institut male pokušaje približavanja opisuje kao pozive na povezivanje. To može biti pitanje, pogled, uzdah ili želja da partneru pokažemo nešto što nas je nasmejalo. Odgovor ne mora da bude veliki gest: ponekad je dovoljno da zastanemo i uključimo se u razgovor.
Zapamtite ono što je partneru važno
„Kako je prošao onaj sastanak?“ drugačije zvuči kada pitanje dođe samo od sebe, bez prethodnog podsećanja.
Isto važi za pregled zbog kojeg je partner zabrinut, neprijatan razgovor sa članom porodice ili nešto čemu se raduje već nedeljama. Kada se kasnije vratite na tu temu, pokazujete da razgovor za vas nije završen čim je druga osoba prestala da govori.
Ne morate da pamtite svaki detalj. Možete i jednostavno da kažete: „Znam da ti je danas važan dan. Javi kako je prošlo.“
Saslušajte pre nego što ponudite rešenje
Partner počne da priča o teškom danu, a vi već imate spreman odgovor: promeni posao, nemoj da se nerviraš, reci im šta misliš.
Predlog možda ima smisla, ali razgovor može da se završi pre nego što je osoba uspela da objasni šta je muči. Korisno pitanje je: „Želiš da razmislimo šta možeš da uradiš ili ti sada više znači da te saslušam?“
Terapeut Skot Sajpers sa Univerziteta Kolorado Anšuc u savetima za partnerske odnose naglašava iskrenu komunikaciju i razumevanje onoga zbog čega se partner oseća cenjeno i voljeno.
Preuzmite obavezu bez dodatnog podsećanja
Zamislite veče u kojem jedna osoba završava posao, proverava šta nedostaje za sutra i usput smišlja večeru. U takvoj situaciji pažnja može da izgleda sasvim praktično: druga osoba preuzme pripremu obroka, kupovinu ili dogovorenu kućnu obavezu.
Važno je da zadatak zaista bude preuzet. Ako partner mora da napiše spisak, objasni svaki korak i proveri da li je sve završeno, deo tereta i dalje ostaje na njemu.
Možete da počnete jednostavno: „Večeras ja spremam večeru i sređujem kuhinju. Ti završi ono što imaš.“
Zahvalite za ono što se podrazumeva
U zajedničkom životu mnogo toga brzo postane nevidljivo: oprana odeća, zakazan pregled, sačuvan mir tokom napornog dana ili vreme odvojeno da se sasluša tuđa briga.
Konkretna zahvalnost pokazuje da ste primetili trud.
„Hvala što si danas preuzeo kupovinu, baš mi je značilo“ govori više od usputnog „super“. Isto važi za: „Prijalo mi je što si me sinoć saslušala.“
Zahvalnost pritom ne treba da zameni poštenu podelu obaveza. Može da je prati.
Ostavite nekoliko minuta samo za vas
Kada zajedno živite, lako je pomisliti da već provodite dovoljno vremena jedno sa drugim. Međutim, razgovor o računima, prevozu i tome šta treba kupiti ne ostavlja uvek prostor da saznate kako se partner oseća.
To vreme ne mora da bude posebno organizovano. Može da stane u kafu, kratku šetnju ili nekoliko minuta razgovora kada se dnevne obaveze završe. Telefon ostavite sa strane i pitajte nešto na šta vas zaista zanima odgovor.
Sajpers među načinima ulaganja u odnos izdvaja i ponovno upoznavanje partnera — odvajanje vremena da čujemo šta mu je sada važno, čak i kada smo godinama zajedno.
Pitajte kakva pažnja prija drugoj osobi
Nekome mnogo znači zagrljaj kada dođe kući. Drugi bi prvo želeo nekoliko minuta tišine. Nekome prija poruka tokom dana, dok bi drugi više voleo zajedničku večeru bez prekidanja.
Zato vredi pitati: „Kada se uz mene osećaš najviše podržano?“ ili „Šta bih mogao češće da uradim da ti olakšam dan?“
Odgovor može biti jednostavniji nego što očekujete: da se javite kada kasnite, da se setite nečega što vam je partner ispričao ili da završite ono što ste obećali.
