Nekada je obrok bio trenutak da sednemo, napravimo kratku pauzu i zaista jedemo. Danas često ručamo uz telefon, doručkujemo na brzinu ili večeramo dok gledamo nešto na ekranu.
Hranu pojedemo, ali pažnja nam je na sasvim drugom mestu. Zbog toga se dešava da obrok završimo gotovo automatski, a da nekoliko minuta kasnije jedva možemo da se setimo ukusa hrane ili trenutka kada smo prestali da budemo gladni.
Telefon lako „ukrade“ obrok
Povremeni pogled na telefon nije problem. Ali kada uz svaki obrok proveravamo poruke, društvene mreže ili mejlove, pažnja se sa hrane lako prebaci na ekran.
Istraživanja pokazuju da ometanje tokom jela može da utiče na to kako doživljavamo obrok i koliko ga pamtimo. Kada jedemo bez mnogo pažnje, postoji mogućnost da kasnije opet posegnemo za hranom, iako smo prethodno već jeli.
Jednostavno rečeno, telo je dobilo obrok, ali ga mi nismo zaista „ispratili“.
Kada žurimo, teže primetimo da nam je dosta Slična stvar dešava se i kada jedemo prebrzo.
Ako ručak završimo za nekoliko minuta, često ni ne stignemo da zastanemo i primetimo da smo siti.
To ne znači da treba brojati zalogaje ili gledati na sat dok jedemo. Nekada je dovoljno samo malo usporiti, spustiti pribor između zalogaja ili napraviti kratku pauzu na polovini obroka.
Tih nekoliko minuta može da napravi razliku između toga da jedemo po navici i toga da zaista primetimo kada nam je dosta.
Nije poenta u novim pravilima
Vraćanje pažnje za sto ne mora da znači još jedan spisak stvari koje „moramo“ da radimo.
Ne mora svaki obrok da traje dugo, telefon ne mora da bude zabranjen, niti svaki zalogaj mora da se analizira.
Poenta je mnogo jednostavnija: da bar ponekad jedemo bez žurbe i bez osećaja da istovremeno moramo da završimo još pet stvari.
Možemo da počnemo tako što ćemo makar deo obroka provesti bez ekrana, da sednemo umesto da jedemo u hodu i da sebi damo nekoliko minuta više.
Obrok može da bude i mala pauza
Možda najveća korist nema veze sa samom hranom. Ako doručkujemo u hodu, ručamo dok radimo, a večeramo uz telefon, tokom dana izgubimo nekoliko retkih trenutaka u kojima bismo mogli da usporimo.
Zato povratak pažnje za sto ne mora da počne dijetom, kalorijama ili pravilima.
Ponekad je dovoljno samo da sledeći obrok ne pokušamo da „odradimo“ što brže, već da ga zaista pojedemo.
