Ovaj broj, međutim, ne predstavlja samo nezaposlene. Od ukupnog broja evidentiranih, 298.885 osoba bilo je bez posla, dok je još 65.317 ljudi učestvovalo u različitim programima obuke i stručnog osposobljavanja.
Stopa nezaposlenosti u Austriji iznosila je 6,9 odsto, što je za 0,2 procentna poena više nego u julu prošle godine.
Žene više pogođene rastom nezaposlenosti
Podaci pokazuju da je položaj žena na tržištu rada i dalje nepovoljniji. Krajem jula među nezaposlenima i učesnicima obuka bilo je 177.394 žena, što predstavlja povećanje od 4,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Kada se posmatraju samo osobe koje su ostale bez posla, ne računajući učesnike programa obuke, broj nezaposlenih žena povećan je za šest odsto.
Istovremeno je u kategoriji koja obuhvata muškarce i osobe alternativnog pola zabeležen pad ukupnog broja prijavljenih od 1,7 odsto.
Najveći rast u zdravstvu i socijalnoj zaštiti
Najveće povećanje broja nezaposlenih i učesnika obuka zabeleženo je među osobama koje su ranije radile u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Njihov broj porastao je za 11 odsto.
Rast je registrovan i u trgovini, gde je iznosio 4,3 odsto, kao i u prerađivačkoj industriji, sa povećanjem od 2,7 odsto. U hotelijerstvu i ugostiteljstvu broj prijavljenih porastao je za 0,3 odsto.
Povoljnija situacija zabeležena je u građevinarstvu, saobraćaju i skladištenju, kao i u oblasti privremenog i agencijskog zapošljavanja, gde je broj prijavljenih smanjen.
Rast nezaposlenosti u pojedinim delatnostima ne znači nužno da u njima nema slobodnih radnih mesta. U mnogim oblastima poslodavci i dalje teško pronalaze kvalifikovane radnike, dok osobe bez posla često nemaju traženo obrazovanje, iskustvo ili žive u drugom delu zemlje.
Beč jedina pokrajina sa padom
Broj nezaposlenih i učesnika obuka povećan je u osam od devet austrijskih pokrajina. Najveći rast zabeležen je u Vorarlbergu, gde je iznosio 6,6 odsto.
Slede Donja Austrija sa rastom od 5,4 odsto i Burgenland sa 4,3 odsto.
Beč je jedina pokrajina u kojoj je broj prijavljenih smanjen. U austrijskoj prestonici krajem jula bilo je evidentirano 149.053 ljudi, odnosno 1,4 odsto manje nego godinu ranije.
Rast nezaposlenosti posebno je pogodio osobe starije od 50 godina, među kojima je broj prijavljenih povećan za 5,2 odsto. Kod mladih mlađih od 25 godina zabeležen je pad od 2,4 odsto.
Smanjen i broj slobodnih radnih mesta
Na usporavanje austrijske privrede ukazuje i manji broj ponuđenih poslova. Krajem jula AMS je imao prijavljenih 79.770 slobodnih radnih mesta koja su bila odmah dostupna, što je za tri odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
Kao glavni razlozi za nepovoljna kretanja navode se slabija međunarodna potražnja, visoki troškovi energije i rada, smanjena potrošnja i nedostatak novih investicija.
Nezaposlenost u Austriji raste već 40 meseci. Iako se pojavljuju prvi znaci mogućeg poboljšanja, stabilniji oporavak tržišta rada zavisiće od jačanja privredne aktivnosti, novih ulaganja i povoljnijih uslova za poslovanje.
