Prema podacima Eurostata, evrozona je u istom razdoblju ostvarila rast od 0,6 procenata, dok je ekonomija na nivou cele Unije uvećana za 0,7 odsto.
Među zemljama članicama prednjači Irska sa rastom BDP-a od 10,2 odsto, a slede je Slovenija sa 1,8 i Litvanija sa 1,7 procenata. Nemačka privreda ostvarila je skroman rast od 0,3 odsto, dok je u Austriji zabeležen pad privredne aktivnosti i stagnacija na tržištu rada, gde je broj zaposlenih smanjen za 0,2 odsto u poređenju sa prošlom godinom.
Ekonomski analitičari ukazuju da su visoka inflacija, visoke cene energenata, rastući troškovi rada i pad kupovne moći građana glavni faktori koji priskrećuju austrijsku privredu i utiču na pad njene međunarodne konkurentnosti.
