Tramp je u telefonskom intervjuu za američku televiziju „Foks njuz“ izneo pesimističnu ocenu stanja u evropskim zemljama, ukazujući na proteste koji su poslednjih nedelja održani u više država Evropske unije, prenose RIA Novosti.
„Pogledajte šta se dešava u Francuskoj, Italiji i svim tim drugim zemljama. Užasno im ide. Iskreno, možda neće ni preživeti“, rekao je Tramp.
Njegove izjave usledile su nakon višenedeljnih demonstracija u evropskim zemljama, čiji učesnici zahtevaju poboljšanje životnog standarda, veća izdvajanja za javne službe i promene ekonomske politike.
Protesti u Francuskoj počeli su sredinom septembra, kada su srednjoškolci i prosvetni radnici izašli na ulice zbog nedostatka nastavnika, lošeg stanja školskih objekata i nedovoljnog finansiranja obrazovanja. Nezadovoljstvo se potom proširilo na druge društvene grupe, a zahtevi su obuhvatili i pitanja rasta troškova života, zarada i funkcionisanja javnih službi.
Tokom oktobra održani su masovni skupovi u Parizu i drugim francuskim gradovima, a pojedine demonstracije obeležili su sukobi sa policijom, hapšenja i materijalna šteta. Vlasti su najavile mere za poboljšanje uslova u obrazovanju, ali organizatori protesta smatraju da one nisu dovoljne.
Italiju su tokom oktobra takođe zahvatili protesti zbog rasta troškova života, cena energenata, zahteva za povećanje zarada i protivljenja većim izdvajanjima za odbranu.
Krajem oktobra desetine hiljada studenata, radnika i drugih građana učestvovale su u demonstracijama u više od 40 italijanskih gradova, među kojima su Rim, Milano, Torino i Đenova. Na pojedinim mestima došlo je do sukoba demonstranata i policije.
Demonstracije su održane i u Španiji, Nemačkoj, Albaniji i drugim evropskim zemljama, a razlozi okupljanja razlikuju se od države do države. Pored životnog standarda i zarada, među temama koje izazivaju nezadovoljstvo građana su stambena kriza, nezaposlenost i politika nacionalnih vlada.
Tramp je i ranije kritikovao evropske političke lidere, posebno zbog migracione politike i načina na koji se suočavaju sa ekonomskim i bezbednosnim izazovima.
U intervjuu za „Foks njuz“ ponovo je ukazao na razlike između američkog i evropskog pristupa, predstavljajući ekonomsku politiku svoje administracije kao osnovu za nastavak privrednog rasta SAD.
