Sudski postupak pokrenut je nakon što je poreska uprava zatražila oporezivanje sredstava koja je jedan gradski krematorijum ostvario prodajom reciklažnih metala specijalizovanoj kompaniji. Grad se protiv te odluke žalio, navodeći da je novac uplaćivan na poseban račun i namenjen isključivo za humanitarne i socijalne projekte.
Savezni finansijski sud odbio je žalbu i presudio u korist poreskih organa, uz obrazloženje da svaki novčani priliv nastao obavljanjem osnovne delatnosti predstavlja oporezivi prihod. U presudi je posebno podvučeno da namena novca i njegova kasnija upotreba u dobrotvorne svrhe ne oslobađaju pravno lice obaveze plaćanja poreza.
