Visoke cene energije, složena administracija, veliki troškovi poslovanja i nedostatak kvalifikovane radne snage već duže vreme slabe konkurentnost nemačkih preduzeća.
Dodatni pritisak stvaraju promene na svetskom tržištu, američka carinska politika i sve snažnija konkurencija iz Kine.
„Situacija u industriji je kritična“, izjavila je Tanja Gener, generalna direktorka Saveza nemačke industrije, za nemačku novinsku agenciju.
U nemačkoj industriji trenutno radi oko 6,6 miliona ljudi, pokazuju analize Nemačkog ekonomskog instituta i podaci Fondacije Bertelsman. Udeo industrijskih radnika u ukupnoj zaposlenosti smanjen je sa 22 odsto, koliko je iznosio 2014. godine, na sadašnjih 19 odsto.
Kompanije sve opreznije zapošljavaju
Pad zaposlenosti nije samo posledica otpuštanja. Istraživanja pokazuju da nemačke kompanije sve češće ostavljaju slobodna radna mesta nepopunjena i odlažu prijem novih radnika.
Broj novih zaposlenja smanjuje se znatno brže od broja raskinutih radnih odnosa. To ukazuje na sve veću uzdržanost poslodavaca, koji zbog neizvesnih ekonomskih prilika izbegavaju dugoročne obaveze i dodatne troškove.
„Pad broja novih zaposlenih predstavlja upozorenje kada je reč o budućem razvoju tržišta rada“, ocenila je Luiza Kunce, stručnjakinja za tržište rada u Fondaciji Bertelsman.
Takav trend može imati dugoročne posledice. Čak i kada kompanije ne sprovode masovna otpuštanja, manjak novih zapošljavanja postepeno dovodi do smanjenja ukupnog broja radnika, jer se mesta onih koji odlaze u penziju ili menjaju posao više ne popunjavaju istim tempom.
Visoki troškovi slabe konkurentnost
Nemački industrijski sektor suočen je sa visokim cenama energije i rada, ali i sa brojnim administrativnim zahtevima koji otežavaju poslovanje i ulaganja. Preduzeća istovremeno moraju da izdvajaju velika sredstva za modernizaciju proizvodnje, energetsku tranziciju i uvođenje novih tehnologija.
Pritisak dodatno povećavaju okolnosti na međunarodnom tržištu. Američke carine otežavaju izvoz, dok problemi i promene u kineskoj privredi utiču na nemačke kompanije koje su godinama bile snažno oslonjene na tamošnje tržište.
Gener je sadašnju situaciju uporedila sa trenutkom u kojem bi nemačka privreda morala da radi na sopstvenoj kondiciji i oslobađanju od tereta nagomilanih tokom prethodnih godina. Umesto toga, suočava se sa još težim uslovima i sve jačom međunarodnom konkurencijom.
Deindustrijalizacija još može biti zaustavljena
U BDI-ju smatraju da još nije kasno da se zaustavi postepeno slabljenje nemačke industrijske baze. Za to su, međutim, potrebne promene koje bi kompanijama omogućile sigurnije planiranje, manje troškove i veća ulaganja.
„Uverena sam da ćemo, ukoliko uradimo domaći zadatak, ponovo imati sve mogućnosti. Inovacije su već dugo među glavnim prioritetima mnogih kompanija“, rekla je Gener.
Prema njenim rečima, ključni zadatak države jeste stvaranje uslova u kojima će preduzeća moći da ulažu u modernizaciju proizvodnje, digitalizaciju i energetsku transformaciju.
Nemačka industrija prolazila je kroz velike promene i ranije, ali sada ulazi u novu fazu, koju će u velikoj meri odrediti razvoj veštačke inteligencije. Upravo u tome stručnjaci vide i jednu od najvećih prilika.
Industrijska postrojenja raspolažu velikom količinom podataka, iskustvom u proizvodnim procesima i stručnim znanjem koje velike tehnološke kompanije nemaju. Zbog toga bi povezivanje klasične industrije sa veštačkom inteligencijom moglo da postane važan oslonac budućeg razvoja.
Ipak, bez smanjenja troškova, jednostavnijih propisa i stabilnijih uslova poslovanja, nemačke kompanije teško će se odlučivati za nova ulaganja i zapošljavanje. Podatak o 15.000 izgubljenih radnih mesta mesečno pokazuje da problem više nije samo upozorenje za budućnost, već kriza čije su posledice već vidljive.
