U malom manastiru, smeštenom u zelenilu pod Avalom, danas je sve bilo u znaku molitve, radosti i zajedništva. Manastir Presvete Bogorodice Trojeručice proslavio je praznik čuvene ikone, jedne od najvećih svetinja srpskog naroda.
Vernici su od ranih jutarnjih sati pristizali u svetinju u zaseoku Drobnjaci kod Ripnja kako bi prisustvovali liturgiji i poklonili se ikoni Bogorodice Trojeručice, koja je u ovaj manastir stigla kao dar Hilandara.
Vladika Ilarion služio liturgiju
Svetu arhijerejsku liturgiju služio je episkop novobrdski Ilarion zajedno sa sveštenstvom, a bogosluženju je prisustvovao veliki broj vernika.
Porta malog manastira bila je ispunjena vernicima, među kojima je bilo mnogo porodica sa decom. Prema rečima prisutnih, ovogodišnja proslava slave bila je jedna od najposećenijih od osnivanja svetinje.
Molitveno raspoloženje nastavljeno je i nakon bogosluženja. Sestrinstvo manastira, predvođeno igumanijom Zlatom, za sve goste pripremilo je bogatu slavsku trpezu i posluženje.
Uz pesmu, razgovor i prazničnu radost, okupljeni su proslavili slavu svetinje koja je, iako mlada i skromna, postala prepoznatljivo mesto molitve u blizini Beograda.
Zašto se ikona naziva Trojeručica?
Praznik ikone Presvete Bogorodice Trojeručice Srpska pravoslavna crkva obeležava 25. jula, odnosno 12. jula prema starom kalendaru.
Prema crkvenom predanju, ikona je u osmom veku pripadala Svetom Jovanu Damaskinu, velikom braniocu poštovanja svetih ikona. Nakon što mu je nepravedno odsečena desna ruka, on se pred ikonom molio Presvetoj Bogorodici za isceljenje.
Predanje kaže da mu je ruka čudesno zaceljena, a Sveti Jovan je, iz zahvalnosti, na ikonu priložio srebrnu ruku. Po tom zavetnom daru ikona je dobila ime Trojeručica.
Sveti Sava doneo Trojeručicu u Hilandar
Prema hilandarskom predanju, Sveti Jovan Damaskin poneo je ikonu sa sobom u Lavru Svetog Save Osvećenog u Palestini. Znajući za proročanstvo da će u Lavru jednog dana doći carski sin po imenu Sava, ostavio je zaveštanje da se tom pokloniku preda i ikona Bogorodice Trojeručice.
Pet vekova kasnije u Lavru je stigao Sveti Sava Srpski. Bratstvo mu je, prema predanju, predalo ikonu Trojeručice, ikonu Bogorodice Mlekopitateljnice i patericu, odnosno igumanski štap Svetog Save Osvećenog.
Sveti Sava potom je Trojeručicu odneo u Hilandar, dok je Mlekopitateljnicu ostavio u svojoj isposnici u Kareji, a igumanski štap u keliji koja je po njemu dobila naziv Paterica.
Prema istom predanju, Trojeručica je u Hilandaru ostala do 1347. godine, kada ju je car Dušan, nakon posete Svetoj Gori, poneo sa sobom u Srbiju. Ikona je kasnije, pod nepoznatim okolnostima, dospela u manastir Studenicu.
Početkom 15. veka, u vreme opasnosti od osmanskih napada, studenički monasi su, kako predanje kaže, ikonu pričvrstili na samar magareta i pustili životinju da je odnese na sigurno mesto.
Magare je prešlo dug put i zaustavilo se nedaleko od Hilandara. Monasi su preuzeli ikonu i odneli je u manastir, gde se Trojeručica i danas čuva.
Bogorodica Trojeručica smatra se igumanijom Hilandara
Posebno mesto Trojeručice u Hilandaru povezano je sa još jednim manastirskim predanjem. Krajem 15. veka monasi nisu mogli da se saglase oko izbora novog igumana, a ikona se nekoliko puta na čudesan način pojavila na igumanskom mestu.
Bratstvo je to prihvatilo kao znak da Presveta Bogorodica želi da bude duhovna upraviteljka manastira. Trojeručica se zato smatra igumanijom i zaštitnicom Hilandara, dok iguman manastira zauzima mesto pored ikone.
Hilandarska Trojeručica nalazi se na igumanskom tronu u Sabornoj crkvi Vavedenja Presvete Bogorodice. U manastiru pod Avalom čuva se njena kopija, doneta sa Hilandara.
Praznik ispunjen molitvom i radošću
Ovogodišnje sabranje pod Avalom još jednom je pokazalo koliko je poštovanje Bogorodice Trojeručice duboko ukorenjeno u srpskom narodu.
Molitva, liturgija, pesma i gostoprimstvo sestrinstva obeležili su dan u kojem se mali manastir ispunio velikim brojem ljudi, okupljenih oko jedne od najpoštovanijih ikona srpskog pravoslavlja.
