Dok mnogi njegovi vršnjaci grade karijere u velikim gradovima, dvadesetsedmogodišnji Miloš Đokić iz Ugljevika u Republici Srpskoj svoj mir i uspeh pronašao je na selu. U jednom od 630 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, on vodi računa o 25 grla krava, brojnoj živini, pčelama i voćnjacima, a njegove krave, kako kaže „najviše mleka daju dok slušaju narodnu muziku“.
O ljubavi koja se ne stiče, već se nasleđuje
„Ljubav prema poljoprivredi je Božiji dar, barem sa moje tačke gledišta“, kaže Miloš. Njegov dan počinje rano i pun je obaveza. Na imanju u Ugljeviku ne brine samo o stoci, već i o zemlji iz koje ubira plodove voća. Pored životinja, gazdinstvo Đokića poznato je i po raznolikoj proizvodnji: od guščije masti, pa sve do pčelinjaka i sušenog voća.
Uz voćarstvo, Miloš i njegova porodica proizvode domaće sokove i rakiju. Mleko, kog u proseku proizvedu oko 250 litara, redovno otkupljuje lokalna mlekara. Ipak, deo tradicije ostaje očuvan kroz stari, seoski način trgovine, gde manje količine mleka i drugih proizvoda i dalje prodaju neposredno na imanju, svojim komšijama i poznanicima.
Kakav je život mladog poljoprivrednika u Republici Srpskoj?
„Život je lep – sve zavisi od toga kako neko zna da živi“, kaže Miloš kroz osmeh. „Kada bih se ponovo rodio, opet bih radio isto. Najvažniji surad i trud“, naglašava on.
Miloš šalje jasnu poruku svim mladima koji razmišljaju o budućnosti. Njegov primer u Ugljeviku pokazuje da upornost, ljubav prema poslu, domovini i prirodi mogu da stvore uspešnu priču i obezbede lep i ispunjen život na selu.
