Dok ljudska bića čulo ukusa vezuju isključivo za jezik i usnu duplju, pod površinom zamućenih reka i jezera odvija se fascinantan biološki fenomen.
Som, stanovnik rečnih dna, nosi titulu apsolutnog šampiona po broju gustativnih pupoljaka na planeti.
Sa stotinama hiljada receptora koji pokrivaju gotovo čitavu spoljašnjost njegovog tela, ova riba predstavlja vrhunac evolutivne prilagođenosti životu u uslovima gde je vid potpuno neupotrebljiv.
Anatomsko čudo sa četvrt miliona receptora
Prosečan čovek kroz život funkcioniše sa oko deset hiljada ukusnih pupoljaka smeštenih u ustima, što je sasvim dovoljno za uživanje u hrani i prepoznavanje opasnosti.
Međutim, odrasli som poseduje između sto sedamdeset pet hiljada i preko dvesta pedeset hiljada ovih senzora.
Najveća koncentracija receptora nalazi se na brkovima i glavi, ali se oni u znatnom broju prostiru duž cele kože, sve do peraja i repa.
Čitava spoljašnjost soma zapravo deluje kao jedinstveni, dinamični organ za ukus koji neprekidno analizira hemijski sastav okruženja.
Lov u potpunom mraku pomoću hemijske navigacije
Ovakva građa nije slučajnost već evolutivna strategija preživljavanja u muljevitim vodama gde svetlost retko dopire.
Kada se som kreće kroz rečno dno, njegovi brkovi i koža neprekidno skeniraju vodu za tragovima aminokiselina i drugih hemijskih jedinjenja koje ispušta potencijalni plen.
Podaci koje prikuplja sa površine tela omogućavaju mu da tačno locira izvor hrane na daljinu, dajući mu jasnu sliku o tome šta ga čeka i pre nego što fizički dođe u dodir sa plenom.
Tajni mehanizam preživljavanja objašnjava zašto je som jedan od najefikasnijih predatora slatkih voda. Njegova sposobnost da „dotiče“ i „kuša“ svet oko sebe istovremeno čini ga pravim biološkim fenomenu, dokazujući da priroda uvek pronalazi iznenađujuće puteve kako bi nadomestila nedostatak svetlosti i vida.
