Vrućina utiče na koncentraciju, brzinu reagovanja i donošenje odluka, dok su kod radnika na otvorenom posledice još ozbiljnije, od brzog zamaranja i dehidracije do povećanog rizika od povreda.
Tokom toplotnog talasa često nam se čini da se teže koncentrišemo, sporije završavamo obaveze i češće pravimo pauze. To nije samo subjektivan osećaj.
Svetska zdravstvena organizacija i Svetska meteorološka organizacija upozoravaju da rast temperature već utiče na zdravlje i produktivnost milijardi radnika širom sveta. Najizloženiji su građevinci, poljoprivrednici i svi koji rade napolju, ali problem nije ograničen samo na njih.
Zašto na vrućini radimo sporije
Kada je telu previše toplo, ono mora da uloži dodatni napor kako bi održalo normalnu temperaturu. Pojačava se znojenje, menja se cirkulacija, gubi se tečnost, a zamor dolazi brže.
Što je posao fizički zahtevniji, telo proizvodi više sopstvene toplote, pa se rizik dodatno povećava.
Posledice se, međutim, ne završavaju na umoru. Visoke temperature mogu da utiču na pažnju, procenu situacije i brzinu reagovanja. Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu navodi da umor, slabija koncentracija i lošije donošenje odluka tokom vrućina mogu povećati i rizik od povreda na poslu.
To posebno postaje važno kod vozača, rukovalaca mašinama, građevinskih radnika i drugih poslova kod kojih nekoliko sekundi nepažnje može imati ozbiljne posledice.
Koliko produktivnost može da opadne
Prema dostupnim istraživanjima, produktivnost radnika smanjuje približno dva do tri odsto sa svakim dodatnim stepenom iznad 20 stepeni na WBGT skali.
Važno je da se ovaj podatak ne pomeša sa običnom temperaturom koju vidimo na termometru. WBGT je pokazatelj toplotnog opterećenja koji uzima u obzir temperaturu, vlagu, vetar i direktno sunčevo zračenje.
Razmere problema nisu male. Procenjuje se da više od 2,4 milijarde radnika širom sveta izloženo prekomernoj toploti, dok oko 30 odsto ljudi koji često rade u uslovima toplotnog stresa prijavljuje gubitak produktivnosti.
Prema podacima koje navodi Svetska meteorološka organizacija, toplotni stres je samo tokom 2023. godine povezan sa procenjenim gubitkom od oko 835 milijardi dolara u globalnoj produktivnosti rada.
Ni kancelarija nije uvek zaštita
Kada govorimo o radu na vrućini, prva slika obično je gradilište ili njiva usred leta. Ipak, stručnjaci upozoravaju da i ljudi koji rade u zatvorenim prostorima mogu biti izloženi toplotnom stresu, naročito ako nema odgovarajuće ventilacije ili rashlađivanja.
Visoke temperature mogu da otežaju održavanje pažnje i povećaju osećaj iscrpljenosti. Problem može početi još prethodne noći, jer velike vrućine otežavaju kvalitetan san. WMO navodi da izloženost toploti može uticati na spavanje, koncentraciju, vreme reagovanja i produktivnost.
Zbog toga nekoliko uzastopnih vrelih dana može imati kumulativan efekat: čovek se lošije odmori, na posao dolazi umorniji, a zatim ponovo provodi dan u toplom prostoru.
Najteže je onima koji rade napolju
Poljoprivreda, građevinarstvo, komunalne delatnosti, dostava i drugi poslovi na otvorenom posebno su izloženi.
U Srbiji Ministarstvo za rad preporučuje poslodavcima da, kada spoljna temperatura pređe 36 stepeni, naročito između 11 i 16 časova, organizuju posao tako da se, kada proces rada to dozvoljava, izbegnu teški fizički poslovi i direktno izlaganje suncu.
Među merama koje se preporučuju su češće pauze, dostupna voda i bezalkoholni napici, mogućnost sklanjanja u hlad i rashlađen prostor, kao i drugačija organizacija radnog vremena.
Pauza na vrućini nije gubitak vremena
Na prvi pogled može izgledati da dodatne pauze smanjuju produktivnost, ali kod ekstremnih temperatura efekat može biti upravo suprotan.
Ako se radnik pregreje, brzina i kvalitet rada opadaju, povećava se mogućnost greške, a u težim slučajevima posao mora potpuno da se prekine zbog zdravstvenih problema.
Stručnjaci preporučuju prilagođavanje radnog vremena, redovne pauze, dostupnost vode, hladnijih prostora i postepeno privikavanje ljudi koji tek počinju da rade u toplim uslovima.
Ekstremne vrućine tako više nisu samo pitanje neprijatnog letnjeg dana. Kako toplotni talasi postaju češći i intenzivniji, sve više utiču i na način na koji organizujemo posao.
Jer kada termometar ode previsoko, telo ima drugi prioritet: da se rashladi. A koncentracija, brzina i radni učinak tada neminovno dolaze na drugo mesto.
