Sve je završeno, vikend još traje, ali umesto odmora počinje računanje koliko je sati ostalo do ponedeljka.
Neko razmišlja o sastanku koji ga čeka, neko o gomili obaveza, a nekome je dovoljna sama pomisao na rano ustajanje da bi mu nedeljno veče izgubilo onu opuštenost koju je imalo nekoliko sati ranije.
Psiholog Kia-Rai Prewitt iz Klivlendske klinike objašnjava da ljudi tada ne reaguju na problem koji se upravo događa, već unapred zamišljaju sve ono što bi narednog dana moglo da ih optereti.
Ponedeljak počne još u nedelju
Problem je što mozak često ne čeka da radna nedelja zaista počne. Dovoljno je da pomislimo na nezavršene obaveze, neprijatan razgovor, pun raspored ili mejlove koji nas čekaju i telo može da reaguje kao da smo već na poslu.
Zato se kod nekih ljudi javljaju nemir, napetost, teškoće sa koncentracijom ili problem sa uspavljivanjem.
Nedavno istraživanje zaposlenih koji često osećaju pad raspoloženja nedeljom pokazalo je da se mogu javiti stres, umor, preterano razmišljanje, odlaganje obaveza, pa čak i povlačenje iz druženja. Kao važni okidači izdvojeni su očekivanje teške radne nedelje i osećaj da vikend nije iskorišćen onako kako smo želeli.
Nije problem u samoj nedelji
Ako se ovaj osećaj pojavljuje povremeno, ne mora da znači da nešto ozbiljno nije u redu.
Prelazak iz opuštenijeg vikenda u radni ritam za mnoge je jednostavno nagla promena. Tokom vikenda sami odlučujemo kada ćemo ustati, šta ćemo raditi i koliko ćemo se odmarati. Ponedeljak ponovo donosi raspored, rokove i obaveze koje često ne možemo potpuno da kontrolišemo.
Međutim, ako nelagoda počinje već nedeljom ujutru, redovno kvari slobodno vreme ili se pretvara u snažan strah od povratka na posao, vredi razmisliti šta je njen pravi uzrok.
Nekada problem nije ponedeljak, već posao koji je postao previše opterećujući, loši odnosi na radnom mestu, stalni prekovremeni rad ili osećaj da nikada ne uspevamo da završimo sve što se od nas očekuje.
Ne treba „potrošiti“ nedelju na ponedeljak
Jedan od načina da se taj osećaj ublaži jeste da se deo neizvesnosti smanji unapred.
Kratka lista najvažnijih obaveza za ponedeljak može pomoći da ih ne vrtimo stalno u glavi. Isto važi i za završavanje sitnih poslova pred kraj radne nedelje, kako ih ne bismo nosili sa sobom kroz vikend.
Psiholozi savetuju i da se pažnja vraća na ono što se dešava sada, umesto na zamišljanje najgoreg mogućeg scenarija za sutra. Šetnja, mirna večera, film ili vreme provedeno sa porodicom nisu bežanje od obaveza, već način da slobodan dan zaista ostane slobodan.
Pomaže i kada od ponedeljka ne očekujemo da odmah rešimo sve. Radna nedelja tek počinje, a osećaj da svakog ponedeljka moramo da krenemo sa maksimalnim učinkom može dodatno da poveća pritisak.
