U svetu koji nagrađuje konstantnu brzinu i brzu dostupnost, naš mozak je izložen neprekidnim stimulansima koji dovede do preopterećenja i hroničnog umora. Zbog navike da svaki slobodan trenutak, na primer: dok čekamo u redu, vozimo se prevozom ili pravimo pauzu od posla, popunjavamo skrolovanjem na telefonu, naš nervni sistem gubi sposobnost da se odmori. Kao odgovor na ovaj izazov, moderna psihologija sve više ističe važnost dopaminskog posta i uvođenja svesnih mikro-pauza u svakodnevicu.
Dopaminski post ne znači potpuno izbegavanje zadovoljstva, već namerno smanjenje aktivnosti koje nam pružaju instant, kratkotrajne doze dopamina, poput društvenih mreža, brze hrane ili neprekidnog gledanja videa. Kada svesno uskratimo sebi ove brze nadražaje, dajemo mozgu priliku da „resetuje“ svoje receptore. Na taj način, postupno vraćamo sposobnost da ponovo uživamo u jednostavnim, dugotrajnim i dubokim aktivnostima, kao što su čitanje knjige, fokusiran rad na projektu ili opušten razgovor bez gledanja u ekran.
Sastavni deo ove prakse jesu mikro-pauze — kratki trenuci u toku dana namenjeni potpunom mentalnom rasterećenju. One podrazumevaju da na samo nekoliko minuta odložimo sve uređaje, zatvorimo oči, prošetamo bez slušalica u ušima ili prosto pustimo misli da lutaju. Uvođenje doze funkcionalne dosade i tišine ne predstavlja traćenje vremena, već neophodan servis za naš um koji omogućava obnavljanje pažnje, bolju koncentraciju i smanjenje nivoa stresa.
