Kada se rodi beba, uz prve savete o nezi često dolaze i stari porodični običaji. Jedan od njih je crveni konac oko bebine ruke, koji su vezivale još naše bake i prabake. Ovaj običaj se dugo prenosio sa generacije na generaciju, a u nekim porodicama zadržao se i danas.
Verovalo se da će upravo taj mali komad konca sačuvati dete od uroka i „zlog oka“. Iako danas znamo da za takvu zaštitu nema naučnih dokaza, običaj nije potpuno nestao i još se može videti u mnogim porodicama.
Crvena boja imala je posebno značenje
Nije slučajno izabrana baš crvena. U narodnim verovanjima ova boja dugo je bila simbol života, zdravlja, snage i zaštite.
Zato crvene trake i končići nisu bili vezani samo za bebe. Pojavljivali su se u različitim običajima, na odeći i predmetima, posebno u situacijama kada se verovalo da nekoga treba sačuvati od nesreće ili lošeg uticaja.
Bebe su u tim verovanjima zauzimale posebno mesto. Smatralo se da su najosetljivije na uroke, pa su stariji pronalazili različite načine da ih „zaštite“. Crveni konac bio je jedan od najjednostavnijih, ali i najprepoznatljivijih.
Nije se svuda vezivao na isti način
Kako to obično biva sa narodnim običajima, nije postojalo jedno pravilo.
Negde se konac jednostavno vezivao oko ručnog zgloba, dok se u drugim porodicama pazilo koliko će čvorova imati i ko će ga vezati. Postojalo je i verovanje da ga ne treba skidati, već pustiti da sam otpadne.
Zbog toga se i danas mogu čuti različite priče o tome kako se „pravilno“ nosi crveni konac. U stvarnosti, upravo te razlike govore da je reč o običaju koji se menjao od kraja do kraja i od porodice do porodice.
Nije deo pravoslavnog običaja
Crveni konac se često vezuje za veru, ali nošenje konca kao zaštite od uroka nije pravoslavno crkveno pravilo.
Narodno verovanje u zaštitnu moć konca ne treba mešati sa krštenjem, molitvom, krstom ili drugim delovima verskog života. Reč je o običaju koji je opstajao uz religijske običaje, zbog čega su se ta dva vremenom kod pojedinih ljudi pomešala.
Za neke porodice crveni konac danas nema ni posebno versko ni sujeverno značenje. Stavlja se jednostavno zato što su to radile bake, a pre njih njihove majke i bake.
Kod bebe je ipak najvažnija bezbednost
Ako roditelji žele da nastave ovu porodičnu tradiciju, treba voditi računa o tome šta se stavlja oko bebine ruke. Konac ne bi smeo da steže ručni zglob, a narukvice sa perlicama, privescima i sitnim ukrasima mogu predstavljati rizik ako se neki deo odvoji.
Zato ono što je nekada predstavljalo „zaštitu“ danas pre svega ostaje uspomena na jedan stari običaj.
