Obroci se uglavnom spremaju od povrća, mahunarki, maslinovog ulja i namirnica koje su tog dana dostupne u bašti ili na pijaci.
Na Ikariji ručak ne počinje brojanjem kalorija niti pitanjem koliko proteina ima u tanjiru. Jede se ono što raste u bašti, što može da se ubere u prirodi i što se generacijama spremalo u ostrvskim kućama.
Zbog velikog broja dugovečnih stanovnika Ikaria se ubraja među takozvane Plave zone. Istraživanja sprovedena među starijim stanovnicima pokazala su da se njihova svakodnevica ne svodi samo na hranu.
Većina je i u poznim godinama ostala fizički aktivna, održavala redovan kontakt sa porodicom i komšijama i učestvovala u životu zajednice.
Ishrana ipak ima važno mesto. Ona uglavnom prati mediteranski obrazac, sa dosta biljne hrane i malo industrijski prerađenih proizvoda. Umesto jedne namirnice kojoj se pripisuje dug život, važniji je način na koji su obroci sastavljeni.
Divlje zelje često završava na stolu
Horta je zajednički naziv za različite vrste samoniklog i lisnatog zelenog povrća. Na ostrvu se zelje bere u zavisnosti od godišnjeg doba, kratko kuva i najčešće služi uz limun i maslinovo ulje.
Takvo jelo nije dodatak ručku koji se jede zbog zdravlja, već uobičajen deo obroka. Lisnato povrće donosi vlakna, vitamine i različita biljna jedinjenja, ali njegova vrednost nije u tome što samo po sebi produžava život. Važno je to što redovno zauzima mesto koje bi u drugačijoj ishrani često pripalo prženoj ili industrijski prerađenoj hrani.
Mahunarke nisu prilog, već glavno jelo
Sočivo, leblebije, grašak i različite vrste pasulja često su osnova ručka. Kuvaju se sa lukom, paradajzom, začinskim biljem i maslinovim uljem, bez potrebe da se obroku obavezno dodaje meso.
Tu spada i fava, kremasti pire koji se u Grčkoj pravi od žutog cepanog graška. Mahunarke sadrže vlakna i biljne proteine, dugo drže sitost i jedan su od osnovnih delova mediteranskog načina ishrane.
Povrće se jede prema sezoni
Paradajz, tikvice, patlidžan, luk, krompir i drugo povrće ne pojavljuju se na stolu kao pažljivo odmerena „zdrava porcija“. Od njih se spremaju čorbe, variva i jela koja mogu da se jedu više dana.
To je možda i najveća razlika u odnosu na savremene planove ishrane. Namirnice se ne biraju zato što su trenutno popularne, već zato što rastu u tom delu godine i mogu jednostavno da se pripreme.
Maslinovo ulje povezuje gotovo svaki obrok
Maslinovo ulje koristi se za kuvanje, salate, mahunarke i kuvano zelje. Ono je jedan od glavnih izvora masti u mediteranskoj ishrani, koja se u istraživanjima povezuje sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i boljim ukupnim zdravstvenim ishodima.
Ipak, ni na Ikariji se ulje ne posmatra kao lek. Ono je jednostavno deo kuhinje, zajedno sa povrćem, žitaricama i mahunarkama.
Hleb, krompir i žitarice nisu zabranjeni
Tradicionalna ishrana ostrvljana ne izbacuje ugljene hidrate. Domaći hleb, krompir, pirinač i žitarice jedu se uz povrće i mahunarke, a ne kao deo velikih količina slatkiša, peciva i gotove hrane.
Zbog toga nije sasvim tačno Ikariju predstavljati kao mesto na kojem ljudi žive dugo zato što se neprestano odriču hrane. Njihovi obroci mogu biti zasitni, ali su uglavnom sastavljeni od jednostavnih namirnica.
Sir, riba i meso jedu se, ali ne nose svaki obrok
Feta, kozji i ovčji sirevi deo su grčke kuhinje, ali se najčešće služe u manjim količinama, uz povrće, hleb ili mahunarke. Riba je prisutna, dok meso tradicionalno nije bilo svakodnevna osnova ručka.
To ne znači da su svi stanovnici ostrva vegetarijanci. Razlika je pre u tome što povrće i mahunarke nisu sporedni prilog uz veliki komad mesa, već često čine čitav obrok.
Biljni čajevi su deo navike, a ne terapija
Na ostrvu se koriste lokalne biljke od kojih se pripremaju topli napici. Čaj se pije zbog ukusa, posle jela ili uveče, ali ne bi trebalo svakoj biljci pripisivati moć da sprečava bolesti ili produžava život.
U prvobitnom tekstu pomešani su grčki planinski čaj i kamilica. To nisu iste biljke, iako se oba napitka mogu naći u grčkoj tradiciji. Istraživanja o pojedinim biljnim sastojcima postoje, ali na osnovu njih se ne može zaključiti da je upravo čaj zaslužan za dugovečnost stanovnika Ikarije.
Za stolom se ne žuri
Obroci se često jedu u društvu i bez strogog rasporeda koji određuje svaki deo dana. Hrana je povezana sa porodicom, komšijama, verskim praznicima i seoskim proslavama, a ne samo sa unosom hranljivih materija.
Istraživanje ljudi starijih od 90 godina na Ikariji pokazalo je visok nivo društvenih kontakata i fizičke aktivnosti. Istovremeno, pridržavanje mediteranske ishrane nije kod svih bilo podjednako izraženo, zbog čega ni sami istraživači dugovečnost ne objašnjavaju samo jelovnikom.
Zato priča o Ikariji nema jednu tajnu. Njeni stanovnici nisu pronašli namirnicu koja zaustavlja starenje. Njihova svakodnevica sastavljena je od jednostavne hrane, redovnog kretanja, odmora i bliskih odnosa sa ljudima koji ih okružuju.
Upravo ta celina mnogo bolje objašnjava život na ostrvu od bilo koje liste „najzdravijih“ namirnica.
