Za razliku od mnogih praznika koji se vezuju za slavlje, Usekovanje ima potpuno drugačiji karakter. To je dan posta, molitve i sećanja na svetitelja koji je, prema hrišćanskom predanju, stradao zato što nije odustajao od istine.
Dan koji se obeležava u tišini i postu
Na Usekovanje se posti bez obzira na to kog dana u nedelji praznik pada. Mnogi vernici tog dana odlaze u crkvu, prisustvuju liturgiji, pale sveće i nastoje da dan provedu mirnije nego inače.
Suština praznika nije u običajima koji su se vremenom razvili u narodu, već pre svega u uzdržavanju, molitvi i podsećanju na život i stradanje Svetog Jovana Krstitelja.
Zašto je Sveti Jovan stradao?
Prema jevanđelskom predanju, Sveti Jovan Krstitelj javno je ukazivao na postupke Iroda Antipe i osuđivao njegov brak sa Irodijadom, ženom njegovog brata. Zbog toga je bio zatvoren.
Tokom jedne gozbe Saloma, Irodijadina ćerka, svojim plesom oduševila je Iroda, koji joj je obećao da će joj ispuniti želju. Na nagovor majke, zatražila je glavu Svetog Jovana Krstitelja.
Iako je Irod, prema predanju, bio uznemiren takvim zahtevom, nije želeo da pogazi obećanje dato pred gostima. Sveti Jovan je pogubljen, a njegova glava doneta je na tanjiru.
Upravo zbog načina njegovog stradanja nastao je veliki broj običaja koji se i danas mogu čuti u različitim krajevima Srbije.
Nož, crvena hrana i okrugli tanjiri – šta je običaj, a šta crkveno pravilo?
Jedno od najpoznatijih narodnih verovanja kaže da na Usekovanje ne treba koristiti noževe i druge oštre predmete. U nekim kućama hrana se tog dana lomila rukama ili pripremala ranije.
Postojao je i običaj da se ne jede crveno voće i povrće, pa su se izbegavali paradajz, lubenica, crvene jabuke i napici crvene boje. Narod je takvu hranu simbolično povezivao sa krvlju Svetog Jovana.
U pojedinim krajevima hrana se nije služila ni u okruglim posudama i na okruglim tacnama, kao podsećanje na predanje o glavi svetitelja donetoj na tanjiru.
Važno je, međutim, napraviti razliku, da takvi običaji pripadaju narodnoj tradiciji i nisu crkvene zabrane.
Bez veselja i velikih poslova
Usekovanje se tradicionalno smatra danom koji treba provesti bez velikih proslava i bučnih veselja.
U narodu je postojao i običaj da se odlože teški poslovi u kući i na imanju. U pojedinim krajevima žene nisu uzimale igle, makaze niti pletivo, već su ostavljale ručne radove za neki drugi dan.
Ni ova pravila nisu deo zvaničnog crkvenog učenja, već običaji koji su se prenosili sa generacije na generaciju.
Dan za mirenje i učvršćivanje odnosa
Za Usekovanje su vezani i drugačiji običaji. U pojedinim delovima Srbije ovaj praznik smatrao se pogodnim danom za mirenje zavađenih ljudi, obnavljanje prijateljstava i učvršćivanje kumstva i bratimstva.
Takva tradicija verovatno je najbliža samom duhu praznika. Umesto straha od toga šta se „sme“ ili „ne sme“, naglasak je na smirenju, uzdržavanju i odnosu prema drugim ljudima.
Praznik čija poruka prevazilazi običaje
Sveti Jovan Krstitelj u hrišćanstvu zauzima posebno mesto kao propovednik koji je pozivao ljude na pokajanje i koji nije odustao od svojih uverenja ni onda kada ga je to koštalo života.
Zato se Usekovanje ne svodi na izbegavanje određenih namirnica, noževa ili poslova.
Za vernike je to pre svega dan koji podseća na značaj istine, vere i lične odgovornosti, ali i prilika da se makar na jedan dan utiša svakodnevna žurba i više pažnje posveti sopstvenim postupcima.
