Pas i mačka mogu da spavaju jedno pored drugog i dobro se slažu, a da pas ipak razvije alergijsku reakciju na materije koje mačka ostavlja u okolini. Takvi slučajevi postoje, mada se alergija na mačke kod pasa ne smatra čestom pojavom.
Sumnju može da probudi češanje koje je počelo nakon dolaska mačke u kuću. Ipak, vremensko poklapanje nije dokaz. Buve, grinje, polen, reakcije na hranu i infekcije mogu da izazovu slične probleme.
Zašto mačka može da izazove alergiju kod psa?
Alergija nastaje kada imunski sistem preterano reaguje na materije koje su inače bezopasne. Kod osetljivog psa okidač mogu biti alergeni povezani sa mačjom peruti, odnosno sitnim ljuspicama kože, i pljuvačkom.
Zato broj dlaka na kauču ne govori pouzdano koliko je pas izložen alergenima. Oni mogu da se zadržavaju na površinama koje životinje koriste, pa samo sprečavanje neposrednog kontakta ne mora da ukloni tegobe.
Češanje je važniji znak od kijanja
Vlasnici alergiju često povezuju sa kijanjem i suznim očima. Kod pasa, međutim, u prvom planu obično je koža.
Obratite pažnju ako pas:
- uporno liže ili gricka šape;
- često se češe, naročito po licu, ušima i stomaku;
- trlja njušku o tepih ili nameštaj;
- ima crvenilo, proređenu dlaku ili ranice od češanja;
- trese glavom ili mu se upale ušiju ponavljaju.
Mogu se javiti i kijanje, curenje nosa i suzenje očiju, ali nijedan od tih simptoma ne otkriva sam po sebi na šta pas reaguje.
Posebno je važno reagovati kada svrab prekida san, igru ili obrok. Uporno češanje oštećuje kožu i može da dovede do dodatnih infekcija.
Kako veterinar proverava uzrok?
Pregled počinje razgovorom o tome kada su tegobe nastale, da li se ponavljaju u određenom delu godine i šta se u međuvremenu promenilo u domu. Korisno je zabeležiti i da li pas redovno dobija zaštitu od buva, šta jede i da li je ranije imao probleme sa kožom ili ušima.
Veterinar zatim proverava druge moguće uzroke svraba. Ako postoji sumnja na reakciju na hranu, može preporučiti kontrolisanu eliminacionu dijetu.
Alergološki test nije dovoljan da samostalno potvrdi dijagnozu. Rezultati se tumače zajedno sa simptomima i istorijom bolesti, a naročito mogu biti korisni kada se planira imunoterapija.
Šta može da pomogne u zajedničkom domu?
Ako veterinar proceni da mačji alergeni doprinose tegobama, deo plana može biti smanjenje njihove količine u prostoru. Redovno usisavanje, pranje ležajeva i čišćenje tapaciranog nameštaja mogu pomoći. Prečišćivač vazduha može biti dopunska mera.
Lečenje zavisi od stanja psa. Nekome su potrebni preparati za negu kože, nekome lekovi protiv svraba i terapija za upalu uha ili kožnu infekciju. U određenim slučajevima veterinar može predložiti imunoterapiju, kojom se postepeno smanjuje osetljivost na odabrane alergene.
Lekove namenjene ljudima ne treba davati bez dogovora sa veterinarom. Izbor preparata i doza zavise od psa, a samostalno lečenje može da odloži otkrivanje pravog problema.
Da li pas i mačka moraju da se razdvoje?
Sumnja na alergiju nije razlog da se odmah traži novi dom za jednog ljubimca. Najpre treba utvrditi šta izaziva tegobe i videti kako pas reaguje na terapiju i promene u prostoru.
Ako se upale ušiju vraćaju ili pas nastavlja da gricka šape i pored lečenja, potreban je ponovni pregled. Plan se prilagođava njegovom stanju, sa ciljem da može mirno da spava, jede i igra se bez stalnog češanja.
