Često se dešava da se veliki broj ljudi razboli tokom ili nakon letovanja. U većini slučajeva uzrok nisu ,,misteriozne bakterije u moru“, već kombinacija visokih temperatura, neadekvatno čuvane hrane, zagađene vode, virusa ili bakterija koje izazivaju stomačne tegobe.
Najčešći simptomi su dijareja, mučnina, povraćanje, grčevi u stomaku i povišena temperatura. Kod većine ljudi tegobe prolaze za nekoliko dana, ali kod dece, starijih osoba i hroničnih bolesnika mogu dovesti do ozbiljne dehidratacije.
Kako smanjiti rizik od infekcije?
Stručnjaci savetuju nekoliko jednostavnih mera koje značajno smanjuju mogućnost da se razbolite na odmoru:
- Perite ruke sapunom pre jela i nakon korišćenja toaleta.
- Pijte zdravstveno ispravnu ili flaširanu vodu ako niste sigurni u kvalitet vode iz česme.
- Izbegavajte hranu koja je dugo stajala na visokim temperaturama.
- Birajte restorane koji vode računa o higijeni.
- Dobro operite voće i povrće pre konzumiranja.
- Ne gutajte morsku ili bazensku vodu.
- Izbegavajte kupanje u vodi za koju su nadležne službe izdale upozorenje zbog zagađenja.
Šta poneti u putnu apoteku?
Lekari preporučuju da na put ponesete osnovna sredstva za ublažavanje stomačnih tegoba:
- Probiotik – poželjno je početi sa uzimanjem nekoliko dana pre puta i nastaviti tokom odmora. Može pomoći u održavanju zdrave crevne flore i smanjenju rizika od putničke dijareje.
- Rastvor za oralnu rehidrataciju – nadoknađuje izgubljenu tečnost i elektrolite ukoliko dođe do proliva ili povraćanja.
- Aktivni ugalj ili drugi preparati za ublažavanje blažih stomačnih tegoba, ukoliko vam ih je lekar ili farmaceut ranije preporučio.
- Lekove koje redovno koristite, kao i sredstvo za snižavanje temperature i bolova.
Šta piti kao prevenciju?
Ne postoji napitak koji može sprečiti bakterijsku ili virusnu infekciju. Najviše koristi imaju dovoljan unos tečnosti i probiotici, koji kod pojedinih ljudi mogu smanjiti rizik od putničke dijareje. Važno je izbegavati prekomerno konzumiranje alkohola, jer može doprineti dehidrataciji.
Kada obavezno otići kod lekara?
Lekarsku pomoć treba potražiti ukoliko se jave:
- visoka temperatura koja traje,
- krv u stolici,
- učestalo povraćanje,
- znaci dehidratacije (izražena žeđ, malaksalost, tamna mokraća),
- dijareja koja traje duže od dva do tri dana ili se stanje pogoršava.
Iako se svake godine govori o „bakterijama na moru“, stručnjaci podsećaju da se većina infekcija može sprečiti dobrom higijenom, pažljivim izborom hrane i vode, kao i osnovnim merama opreza.
