Istraživanje koje je spasilo živote
Studija ISIS-2, objavljena 1988. godine u časopisu The Lancet, obuhvatila je 17.187 pacijenata sa sumnjom na akutni infarkt miokarda. Rezultati su pokazali da je aspirin značajno smanjio rizik od smrti usled vaskularnih uzroka u nedeljama nakon srčanog udara. Među pacijentima koji su primali aspirin preminulo je 9,4 odsto, u poređenju sa 11,8 odsto onih koji su dobijali placebo.
Kada analiza ode predaleko
Tokom pripreme istraživanja, naučnici su se suočili sa zahtevima da rezultate detaljno razvrstaju u veliki broj podgrupa pacijenata. Kako bi pokazali koliko takva praksa može da dovede do pogrešnih zaključaka, istraživači su pacijente razvrstali i prema horoskopskim znacima. Analiza je pokazala da kod osoba rođenih u znaku Blizanaca i Vage nije uočena jasna korist od aspirina, dok je kod nekih drugih znakova izgledalo da je efekat leka izraženiji.
Statistička slučajnost nije naučni dokaz
Ovi rezultati nisu značili da aspirin zaista deluje različito u zavisnosti od horoskopskog znaka. Kada se ispituje veliki broj podgrupa, neke razlike mogu da se pojave slučajno, čak i kada ne postoji stvarna veza. U ukupnoj populaciji studije korist od aspirina bila je jasna, a razlike u pojedinim astrološkim grupama nisu predstavljale pouzdan dokaz da lek kod njih ne deluje.
Pouka koja važi i danas
Primer studije ISIS-2 često se navodi u medicinskoj literaturi kao upozorenje da se rezultati izdvojenih podgrupa moraju tumačiti oprezno. Što se više mogućih podela ispituje, veća je verovatnoća da će se pronaći prividna razlika koja ne odražava stvarni efekat terapije. Horoskopska analiza tako je postala upečatljiv primer zašto naučni zaključci moraju da se zasnivaju na celini dokaza, a ne na slučajno uočenim obrascima.
