U vreme kada su prekookeanska putovanja trajala mesecima, transport tropskog voća preko Atlantika predstavljao je gotovo nemoguću misiju, jer bi većina plodova istrulila pre nego što dotakne evropsko tlo. Zbog toga je pojava svežeg ananasa na evropskim dvorovima i u salonima visoke aristokratije izazvala pravu senzaciju, pretvarajući ovu egzotičnu voćku u predmet obožavanja i statusni simbol bez premca.
Skupoceno botaničko čudo
Cena jednog jedinog ananasa u to doba mogla je dostaviti iznos koji odgovara današnjim hiljadama dolara, što je bilo jednako vrednosti manjeg imanja ili skupe kočije. Čak i kada su evropski baštovani uspeli da razviju specijalizovane staklenike sa složenim sistemima podzemnog grejanja, uzgoj je ostao izuzetno skup, zahtevan i dostupan samo najbogatijima. Zbog tako astronomske vrednosti, vlasnici nisu žurili da ananas pojedu, već su ga danima izlagali na svečanim trpezama gde je služio kao vizuelni dokaz neizmernog bogatstva i visokog porekla.
Prestiž iz trgovinske radnje
Za one koji su želeli da ostave utisak na važnim društvenim okupljanjima, a nisu imali dovoljno novca za kupovinu, trgovci su osmislili jedinstvenu uslugu iznajmljivanja ananasa na jedno veče. Gosti su nosili iznajmljeni plod pod rukom na zabave i večere, pokazujući ga prisutnima na isti način na koji se danas pokazuju dragoceni nakit ili dizajnerski komadi odeće. Isti ananas bi tako kružio od jedne do druge zabave sve dok ne bi počeo da gubi svežinu, kada bi ga trgovac konačno prodao nekom izuzetno imućnom kupcu za konzumaciju.
Simbol raskoši
Kroz ovu neobičnu praksu, ananas je prerastao okvire obične hrane i postao trajni simbol gostoprimstva i raskoši, čiji su se motivi urezivali u kapije dvoraca i utiskivali na najfiniji porcelan. Ova neobična istorijska epizoda pokazuje kako ljudska potreba za dokazivanjem društvenog statusa uvek pronalazi svoje neobične kanale, pretvarajući čak i plodove prirode u rečite svedoke jedne epohe.
