Najveće razmere za sada ima slučaj u Poljskoj. Napad je pogodio kompaniju MyDr, čija softverska rešenja koristi oko 12.000 zdravstvenih ustanova. Prema podacima poljskih vlasti, kompromitovani podaci odnose se na gotovo 19 miliona ljudi.
U rukama napadača našla se baza veća od dva terabajta, u kojoj se nalaze i informacije povezane sa lečenjem pacijenata, uključujući podatke o lekovima i receptima.
Poljski zvaničnici navode da dosadašnja istraga nije pokazala da iza napada stoji neka druga država. Premijer Donald Tusk rekao je da se trenutno kao najverovatniji motiv razmatra finansijska iznuda.
Problema sa zaštitom podataka bilo je i u Francuskoj. Francuska Generalna direkcija za javne finansije, poznata kao DGFiP, potvrdila je da je u jednom sajber napadu pogođeno oko 678.000 građana i poslovnih korisnika.
Napadači su mogli da pristupe pojedinim poreskim podacima, među kojima su ime i prezime, referentni oporezivi prihod i informacije koje se koriste pri obračunu poreza.
Francuske vlasti istovremeno proveravaju još jedan slučaj, povezan sa katastarskim sistemom.
Napadač je tvrdio da raspolaže podacima koji se odnose na više od dva miliona osoba. Međutim, taj broj nije zvanično potvrđen.
Poreska uprava za sada govori o nekoliko stotina hiljada pogođenih korisnika i navodi da se još utvrđuje koliko je ljudi zaista obuhvaćeno incidentom.
Treći slučaj dolazi iz Nemačke, gde je ransomware napad pogodio Fondaciju Brandenburški memorijali.
Problem je otkriven 5. avgusta, a napad je zahvatio svih sedam memorijalnih lokacija kojima Fondacija upravlja, među njima Sachsenhausen i Ravensbrück.
Deo računarskih sistema i podataka bio je šifrovan, pa su pogođeni sistemi preventivno isključeni sa mreže.
Za razliku od slučajeva u Poljskoj i Francuskoj, nemačke vlasti za sada nisu potvrdile da su podaci zaista ukradeni. Stručnjaci proveravaju da li su napadači uspeli da kopiraju interne dokumente, ugovore ili podatke poslovnih partnera i posetilaca.
Iako su se veliki sajber incidenti u tri evropske zemlje dogodili u kratkom vremenskom periodu, trenutno nema dokaza da su povezani ili da iza njih stoji ista grupa.
Ono što je, međutim, zajedničko jeste razmera podataka koji su se našli na meti napadača – od zdravstvenih kartona i recepata, preko poreskih informacija, do internih dokumenata institucija.
