Nazivaju se mesne ili bele, zavisno od toga šta se tog dana jede, a osnovna simbolika leži u pripremanju tela i duha za predstojeći period uzdržavanja.
Praznik obilja i trpeze
Prema starom običaju, na poklade se valja dobro najesti mrsne hrane: mesa, mlečnih proizvoda i jaja. Smatralo se da domaćinstvo u post treba da uđe sito i blagostano, pa su trpeze bile bogate i raznovrsne. Domaćice bi pripremale tradicionalna jela, pite, kolače i razne specijalitete, a verovalo se da obilje na trpezi donosi napredak i rodnu godinu.
Karnevalska atmosfera i maskiranje
Ono po čemu su poklade širom regiona bile najprepoznatljivije jeste maskiranje i luda zabava. U prošlosti su se mlađi momci, a često i cele zajednice, oblačili u strašne maske od životinjskih koža, prevrtali opanke, bojili lica čađom i nosili velika zvona ili praporke.
Ove povorke su išle od kuće do kuće praveći veliku buku. Svrha drevnog rituala bila je dvojaka: teranje zlih duhova, demona i zime, kao i buđenje prirode pred prolećni ciklus. Domaćini bi ih darivali hranom i pićem, jer se verovalo da se gostoprimstvom obezbeđuje kućna sreća.
Praštanje i unutrašnje pročišćenje
Iako su poklade vreme za veselje, smeh, šalu i opuštanje, one imaju i svoju duboku duhovnu dimenziju. To je dan kada se uzajamno prašta i mire zavađeni. Običaj nalaže da se pred početak posta zatraži oproštaj od ukućana, komšija i prijatelja, kako bi se u period iskušenja, molitve i uzdržavanja ušlo čistog srca i sa mirom u duši.
Očuvanje tradicije danas
U mnogim krajevima Srbije ovaj običaj je danas poprimio oblik turističkih manifestacija i karnevala, gde se kroz igru, pesmu i maske nastavlja tradicija duga vekovima. Ali, u nekim selima je zadržan i tradicionalni oblik održavanja, gde se deca i dalje maskiraju i obilaze komšiluk.
