U bogatoj riznici domaće gastronomije retko koje jelo nosi tako snažan miris ognjišta, porodične topline i vekovne tradicije kao što je to cicvara. Ovu starinsku đakoniju, koja se generacijama pripremala u domovima širom regiona, preci su smatrali prazničnim obrokom, hranom za snagu i simbolom dobrodošlice za najdraže goste. Danas se cicvara sve češće vraća na jelovnike vrhunskih restorana, podsećajući nas na jednostavnost i savršenstvo starih recepata.
Simfonija ukusa od izabranih sastojaka
Tajna dobre cicvare ne leži u komplikovanoj pripremi, već u kvalitetu domaćih sastojaka. Prava starinska cicvara pravi se od svega nekoliko namirnica: pšeničnog ili kukuruznog brašna samlevenog na vodenici, zrelog punomasnog sira i starog, punomasnog kajmaka koji daju prepoznatljiv miris i sjaj. Za razliku od kačamaka, kod cicvare se brašno dodaje direktno u rastopljeni sir i kajmak, a ne u ključalu vodu.
Umetnost pripreme i serviranja
Priprema zahteva strpljenje, umerenu vatru i neprekidno mešanje u smeru kretanja sunca kako bi se ukusi sjedinili. Smesa se zagreva dok se sir ne rastopi, nakon čega se postepeno dodaje brašno sve dok masa ne postane kompaktna. Jelo je gotovo kada počne da se odvaja od dna posude i oslobađa prepoznatljiv trag rastopljene masnoće na površini. Cicvara se služi topla, uz čašu hladnog kiselog mleka ili jogurta.
