Divlje svinje po svojoj prirodi izbegavaju kontakt sa čovekom i u većini slučajeva biraju beg, ali u određenim okolnostima mogu reagovati izuzetno agresivno i naneti ozbiljne, pa čak i životno opasne povrede.
Razlog za oprez leži pre svega u njihovoj fizičkoj konstituciji i snazi. Odrasli veprovi mogu težiti i preko dvesta kilograma, a uprkos svojoj masivnoj građi sposobni su da u kratkom sprintu dostignu brzinu i do četrdeset kilometara na sat. Pored znatne mase i brzine, veprovi poseduju i izuzetno oštre, snažne očnjake koji rastu tokom čitavog života i u napadu mogu izazvati duboke i opasne rane. Sa druge strane, ženke nemaju izražene očnjake kao mužjaci, ali raspolažu izuzetno jakim stiskom vilice i napadaju silovitim udarcem glavom i ujedima.
Ali, divlja svinja nikada ne napada čoveka bez razloga, već je njen napad uvek posledica osećaja ugroženosti ili zaštite potomstva. Najčešći uzrok napada jeste prisustvo mladih prasića. Ukoliko se čovek slučajno nađe između krmače i njenog legla, ona će to protumačiti kao direktnu pretnju i reagovaće bez oklevanja kako bi ih zaštitila.
Drugi važan faktor koji izaziva napad jeste osećaj sateranosti u ćošak. Ako se životinja zatekne u gustoj šumi, ograđenom prostoru ili uskom prolazu gde ne vidi čist put za beg, preći će iz odbrane u silovit napad.
Značajnu ulogu u izazivanju incidenata često imaju i kućni ljubimci, pre svega psi koji se u prirodi kreću bez povoca. Pas po instinktu počne da laje na divlju svinju ili da je uznemirava, ali kada životinja uzvrati reakcijom, preplašeni pas se vraća svom vlasniku i tako razjarenu životnju dovodi direktno do čoveka.
Ukoliko dođe do neočekivanog susreta u prirodi, najvažnije je ostati smiren, ne praviti nagle pokrete i ne paničiti. Ne treba pokušavati sa prilaženjem ili hranjenjem životinja, bez obzira na to koliko prasići delovali bezopasno. Najbolje je polako se povlačiti unazad bez okretanja leđa i bez trčanja, jer su divlje svinje brže od čoveka.
