U laboratorijskim uslovima ispitivana su drvena vrata, vrata od uPVC-a i kompozitnih materijala, dok je nivo vode postepeno povećavan do 60 centimetara. Kod nezaštićenih vrata, količina vode koja je prodirala dostizala je i nekoliko hiljada litara na sat. Za postavljanje trake bilo je potrebno između 10 i 20 minuta, a specijalizovane zaptivne trake pokazale su još bolje rezultate.
U poređenju sa ovim načinom zaštite, džakovi sa peskom bili su manje efikasni: u najboljim uslovima smanjili su prodor vode za oko 70 odsto. Uz to, teški su za prenošenje, zahtevaju više vremena i rada za postavljanje, a nakon kontakta sa poplavnom vodom njihovo odlaganje može biti otežano.
Istraživači, međutim, naglašavaju da lepljiva traka ne može da zameni profesionalne sisteme zaštite od poplava. Njena efikasnost zavisi od stanja vrata i okvira, kvaliteta zaptivanja i uslova na terenu, dok voda može da prodre i kroz zidove, podove i odvode. Zato se ova jeftina i privremena mera može koristiti kao dodatna zaštita u okviru šireg plana pripreme za poplave, koji podrazumeva praćenje upozorenja i pravovremenu zaštitu imovine.
