Iako zvanični saveti i opšta kultura vežbanja guraju ishranu bogatu proteinima u prvi plan, obimna analiza više od 300 studija pokazuje da bi smanjenje njihovog unosa zapravo moglo da bude ključ za produženje životnog veka i smanjenje rizika od bolesti starenja, poput dijabetesa i raka.
Autor studije, Dadli Laming, objašnjava da visoki unos proteina nesumnjivo ima smisla kod izuzetno fizički aktivnih pojedinaca jer podstiče rast mišića. Međutim, kako prosečan čovek većinu dana provede u sedećem položaju, nesvesno unosi daleko više proteina nego što mu je potrebno, što u dugoročnom periodu može negativno uticati na organizam.
Umerenija ishrana podstiče telo na bolje metaboličke procese, smanjuje masno tkivo i stabilizuje nivo šećera u krvi. Glavni pokretač ovih pozitivnih promena jeste povećanje lučenja zaštitnog hormona FGF21, koji se aktivira pri smanjenom unosu proteina i pomaže telu da efikasnije troši energiju, dok istovremeno podstiče autofagiju – prirodni proces obnove i čišćenja ćelija.
Naučnici ipak napominju da restrikcija proteina nije univerzalno rešenje i ne odnosi se na sve kategorije stanovništva. Ograničenja ne bi trebalo da primenjuju trudnice, deca u razvoju, starije osobe i pacijenti koji se oporavljaju od teških povreda.
Zvanične smernice Svetske zdravstvene organizacije i Evropske agencije za bezbednost hrane i dalje navode da je preporučeni dnevni unos za opštu populaciju 0,83 grama proteina po kilogramu telesne težine.
