Suze mogu da krenu zbog gubitka, svađe, sreće ili dirljive scene u filmu. Nekome plakanje pomogne da predahne, dok se drugi posle njega osećaju iscrpljeno. Zato poznati savet „isplači se, biće ti lakše” ne važi u svakoj situaciji.
Suze imaju različite uloge
Naše oči proizvode suze i kada ne plačemo. Bazalne suze neprestano vlaže i štite površinu oka. Refleksne nastaju kada oko nadraže dim, prašina ili isparenja luka i pomažu da se nadražujuće materije isperu.
Emocionalne suze javljaju se uz snažna osećanja, među kojima su tuga, radost i žalost. Za razliku od suza koje štite oči, njihova tačna uloga još se istražuje.
Šta se događa u telu tokom plakanja
Plakanje uključuje rad suznih žlezda, ali i promene u disanju, izrazu lica i aktivnosti nervnog sistema. Tokom snažnog jecanja možemo biti veoma uznemireni, dok smirivanje može da nastupi kasnije.
Istraživači razmatraju kako parasimpatički nervni sistem, koji učestvuje u smirivanju organizma, doprinosi tom oporavku. Ipak, nije dovoljno dokazano da svako plakanje automatski pokreće oslobađanje oksitocina i endorfina u meri koja popravlja raspoloženje. To su moguća objašnjenja, a ne univerzalno potvrđeni efekti.
Plakanje nije „čišćenje” organizma
Često se može čuti da suzama izbacujemo hormone stresa i toksine. Međutim, nema dovoljno dokaza da takvo izlučivanje objašnjava olakšanje posle plakanja.
Pregled istraživanja u časopisu Frontiers in Psychology ukazuje da smanjenje stresa može da bude povezano sa drugim fiziološkim i psihološkim procesima, a ne sa navodnim „pročišćavanjem” tela kroz suze.
Razlog za plakanje utiče na to kako se osećamo posle
Studija objavljena 2026. godine u časopisu Collabra: Psychology pratila je 106 osoba tokom četiri nedelje. Učesnici su preko telefona beležili epizode plakanja i svoje raspoloženje, koje je ponovo procenjivano posle 15, 30 i 60 minuta.
Rezultati nisu pokazali da plakanje samo po sebi uvek donosi olakšanje. Njegova povezanost sa raspoloženjem zavisila je od povoda, a zabeležene promene nisu se održavale do kraja dana.
Prema objašnjenju Univerziteta Karl Landštajner, plakanje zbog emocionalnog opterećenja bilo je povezano sa lošijim raspoloženjem, dok su suze izazvane dirljivim medijskim sadržajem bile povezane sa smanjenjem neprijatnih osećanja.
To ne znači da suze izazivaju tugu, već da je važno zbog čega su se javile.
