Ono što je nekada zvučalo kao naučna fantastika danas je stvarnost zahvaljujući optogenetici, jednoj od najznačajnijih tehnologija savremene neuronauke.
Ova metoda omogućava istraživačima da precizno kontrolišu aktivnost odabranih neurona i posmatraju kako oni utiču na pamćenje, emocije, pokrete i ponašanje.
Tajna se krije u proteinima osetljivim na svetlost, koji su prvobitno otkriveni kod mikroorganizama, uključujući jednoćelijske alge. Unošenjem odgovarajućih proteina u nervne ćelije, naučnici mogu da aktiviraju ili priguše njihovu električnu aktivnost pomoću svetlosti određene talasne dužine.
Ovaj pristup otvorio je potpuno nove mogućnosti za proučavanje složenih moždanih procesa.
Istraživači sada mogu preciznije da ispituju koji neuronski krugovi učestvuju u formiranju sećanja, kako nastaju određeni oblici ponašanja i šta se dešava kada je komunikacija između nervnih ćelija poremećena.
Optogenetika je posebno značajna za istraživanja epilepsije, Parkinsonove bolesti, depresije i drugih neuroloških i psihijatrijskih stanja.
Jedna od najzanimljivijih mogućih primena odnosi se na vraćanje vida osobama sa određenim degenerativnim oboljenjima mrežnjače. Rana klinička istraživanja pokazala su da se svetlosno osetljivi proteini mogu koristiti za delimično obnavljanje vizuelne funkcije, mada ovaj pristup još nije široko dostupna terapija.
Ipak, naučnici naglašavaju da je najveći značaj optogenetike za sada u istraživanju, a ne u rutinskom lečenju ljudi.
Njena revolucionarna vrednost je u tome što nam prvi put omogućava da ne posmatramo samo šta mozak radi, već i da eksperimentalno ispitujemo zašto to radi.
