Ovakav pristup polazi od pretpostavke da sniženo raspoloženje i gubitak motivacije ponekad mogu imati određenu funkciju, usmeravajući pažnju na probleme koje osoba dugo potiskuje ili zanemaruje.
Među čestim simptomima depresije su nedostatak motivacije, gubitak zadovoljstva u aktivnostima koje su ranije pričinjavale radost, pesimizam i učestalo razmišljanje o prošlim događajima i mogućim greškama. Prema evolucionom pristupu takvo stanje može da bude povezano sa dugotrajnim nezadovoljstvom određenim životnim okolnostima. Povlačenje i smanjena sposobnost da se nastavi svakodnevnim tempom mogli bi, u pojedinim slučajevima, da podstaknu preispitivanje postojećih životnih izbora.
Ovu teoriju razmatrao je psihijatar i evolucionarni biolog Rendolf Nese u radu iz 2000. godine, postavljajući pitanje da li depresija u određenim okolnostima može da ima adaptivnu funkciju. Takvo tumačenje, međutim, ne znači da svaki slučaj depresije ima prepoznatljiv uzrok u životnim okolnostima, niti da se stanje može prevazići isključivo promenom životnih navika. Naglašava se da depresija može imati različite uzroke i da je kod težih oblika neophodna stručna pomoć.
Kao jedan od mogućih pristupa navodi se razgovor sa psihoterapeutom, koji može da pomogne osobi da prepozna izvore nezadovoljstva i utvrdi koje bi promene bile ostvarive. One ne moraju podrazumevati radikalne životne zaokrete: ponekad mogu uključivati drugačiju raspodelu obaveza, više vremena za zapostavljena interesovanja ili promene u organizaciji posla. Ako se stanje ne poboljšava, potrebno je razmotriti i druge mogućnosti lečenja sa zdravstvenim stručnjakom. Kod teške depresije, naročito kada postoje suicidalne misli, prioritet su bezbednost osobe i hitna stručna pomoć.
