Kada želimo da proverimo poreklo proizvoda, često prvo pogledamo sitne brojeve ispod crnih linija na ambalaži. Na internetu kruže spiskovi koji određene početne cifre povezuju sa državama, pa deluje da je dovoljno pročitati nekoliko brojeva i saznati gde je roba proizvedena.
Takvo tumačenje može da dovede do pogrešnog zaključka. GS1, organizacija koja razvija standarde za identifikaciju proizvoda, izričito navodi da GS1 prefiks ne pokazuje zemlju porekla. Proizvod može biti napravljen bilo gde u svetu.
Šta znači kada barkod počinje sa 860
Prefiks 860 pripada organizaciji GS1 Srbija. To znači da je broj dodeljen kroz njen sistem, ali samo po sebi ne potvrđuje da je proizvod napravljen u Srbiji.
Kompanija koja koristi takav broj može da organizuje proizvodnju u drugoj državi. Zbog toga početne cifre ne treba posmatrati kao zamenu za podatak o zemlji proizvodnje.
Isto pravilo važi i za druge GS1 prefikse povezane sa nacionalnim organizacijama: njihova uloga je u dodeli identifikacionih brojeva, a ne u potvrđivanju mesta proizvodnje.
Jednostavan primer čitanja oznake
Zamislimo pakovanje proizvoda čiji broj ispod barkoda počinje sa 860, dok na deklaraciji piše da je proizveden u Turskoj.
Ta dva podatka nisu u suprotnosti. Prefiks upućuje na GS1 Srbija, dok deklaracija navodi zemlju proizvodnje. Ovo je ilustrativni primer koji pokazuje zašto se poreklo ne može zaključiti samo iz prve tri cifre.
Kupac koji pogleda samo broj mogao bi da pomisli da bira proizvod napravljen u Srbiji. Čitanje deklaracije daje mu podatak koji je zapravo tražio.
Čemu služe ostale cifre
Kod čestog maloprodajnog barkoda EAN-13, ispod linija nalazi se trinaestocifreni identifikacioni broj, poznat kao GTIN-13.
U uobičajenoj strukturi, kompanijski prefiks i oznaka artikla zajedno čine prvih 12 cifara. Dužina kompanijskog prefiksa može da varira, pa se broj ne deli uvek na iste grupe.
Poslednja, trinaesta cifra je kontrolna cifra. Izračunava se na osnovu prethodnih cifara i služi za proveru ispravnosti strukture broja. Ne označava kvalitet, poreklo ili datum proizvodnje.
Crne linije omogućavaju skeneru da pročita identifikacioni broj proizvoda. Taj broj povezuje proizvod sa podacima u odgovarajućem sistemu; cena nije nešto što kupac može da pročita iz početnih cifara standardnog GTIN-13 broja.
Gde proveriti poreklo proizvoda
Ako vam je važno gde je proizvod napravljen, potražite na ambalaži jasno navedenu zemlju porekla ili proizvodnje. Razlikujte taj podatak od adrese uvoznika, distributera ili kompanije koja stoji iza brenda.
Kada podatak nije jasan, dodatno objašnjenje možete zatražiti od proizvođača ili uvoznika.
Za proveru identiteta kompanije kojoj je broj dodeljen može da posluži servis Verified by GS1. On omogućava pretragu podataka o GS1 brojevima i njihovim korisnicima, ali početni prefiks i dalje nije dokaz zemlje proizvodnje.
Barkod je koristan za identifikaciju artikla. Kada biramo proizvod prema njegovom poreklu, potrebno je da pročitamo i ono što piše na deklaraciji.
