Američki jazavac jedan je od najimpresivnijih i najneustrašivijih stanovnika Severne Amerike. Iako pripada porodici kuna, ovaj spretni svaštojed razvio je jedinstvene fizičke i psihičke osobine koje ga čine savršeno prilagođenim za život pod zemljom i na otvorenim prostranstvima.
Fizički izgled američkog jazavca jasno otkriva njegov način života. Njegovo telo je spljošteno i zdepasto, sa snažnim mišićavim vratom i kratkim, jakim nogama. Na prednjim šapama ima izuzetno dugačke i zakrivljene kandže koje deluju poput lopata. Odlikuje ga sivo-smeđe krzno i karakteristično lice sa crno-belim šarama, gde se jasna bela pruga proteže od nosa pa sve do leđa.
Za razliku od evropskog jazavca koji pretežno živi u šumama i pravi složene porodične jazbine, američki jazavac preferira otvorena staništa poput prerija, travnatih ravnica i polupustinja. On je samostalni lovac koji hranu primarno izkopava iz zemlje, a njegov jelovnik uglavnom čine podzemni glodari kao što su tekunice, svizci, prerijska kučad, voluharice i krtice. Zahvaljujući izuzetnoj brzini kopanja, u stanju je da uđe u podzemni tunel svog plena i iskopati ga za svega nekoliko minuta.
Jedan od najzanimljivijih prirodnih fenomena jeste zabeležena saradnja između američkog jazavca i kojota. Ova dva predatora često zajedno love prerijsku kučad, gde jazavac kopanjem primorava glodare da iz jame pobegnu na površinu pravo pred brzog kojota, dok kojot sa površine satera plen u podzemne tunele gde ga čeka jazavac. Iako su tehnički rivali za hranu, u paru postižu znatno veću uspešnost u lovu.
Ova životinja ima veoma malo prirodnih neprijatelja usled svoje izuzetne agresivnosti i borbenog duha kada se oseti ugroženom. Kada je sateran u ćošak, američki jazavac ispušta režeće i šištave zvuke, nakostreši krzno i luči neprijatan miris. Njegova koža na vratu i leđima je izuzetno debela i labava, što mu omogućava da se okrene i ujede napadača čak i ako ga ovaj uhvati za šiju.
