Rad od kuće odavno više nije samo pogodnost rezervisana za pojedine IT kompanije. U mnogim evropskim zemljama postao je deo svakodnevnog poslovanja, ali podaci pokazuju da mogućnost da se posao obavlja iz sopstvenog doma veoma zavisi od toga u kojoj zemlji živite.
Prema najnovijim podacima Eurostata za 2025. godinu, Holandija je evropska zemlja u kojoj najveći udeo zaposlenih radi od kuće makar povremeno – 41 odsto. Slede Norveška sa 37,6 odsto, Island sa 33,4 odsto, Danska sa 33,1 i Švajcarska sa 32,2 odsto. Švedska je veoma blizu, sa 32,1 odsto zaposlenih koji rade od kuće.
Visok procenat beleže i Luksemburg sa 31,7 odsto, Francuska sa 24,4, Belgija sa 23,9 i Finska sa 21 odsto. Na drugom kraju nalaze se zemlje u kojima je rad od kuće mnogo ređi.
U Bugarskoj taj udeo iznosi 2,6 odsto, u Srbiji 3,4, Letoniji 4,1, Turskoj 4,2, Grčkoj 4,4 i Italiji 5,5 odsto.
Razlike nisu slučajne. Mogućnost rada na daljinu u velikoj meri zavisi od strukture privrede, vrste poslova i razvijenosti digitalne infrastrukture. Poslovi u IT sektoru, finansijama, administraciji i drugim uslužnim delatnostima lakše se mogu obavljati van kancelarije, dok su proizvodnja, građevinarstvo, trgovina, ugostiteljstvo i mnogi drugi poslovi vezani za fizičko prisustvo.
Zanimljivo je i da je rad na daljinu postao deo poslovne kulture u velikom delu severne i zapadne Evrope. Eurostat navodi da je tokom 2024. godine 52,9 odsto preduzeća u EU sa najmanje deset zaposlenih održavalo sastanke na daljinu putem interneta, dok je taj procenat bio posebno visok u Finskoj, Švedskoj i Danskoj.
Podaci tako pokazuju da u Evropi postoji velika razlika između zemalja kada je reč o tome koliko je posao moguće poneti kući. Dok je u Holandiji rad od kuće postao uobičajen za veliki deo zaposlenih, u Srbiji je takva praksa i dalje znatno ređa. Istovremeno, evropsko tržište rada pokazuje da se granica između kancelarije i doma za deo zaposlenih sve više pomera.
