Kada uklonimo nered, smanjuje se broj vizuelnih podražaja koji se takmiče za našu pažnju, pa prostor može delovati mirnije i preglednije.
Uredan prostor može da olakša koncentraciju, naročito kada pokušavamo da radimo ili učimo. Nasuprot tome, gomila stvari na stolu, neoprano posuđe ili nered u sobi mogu stalno privlačiti pažnju, čak i kada ih svesno ne primećujemo. Zbog toga sređivanje može predstavljati i svojevrsno „čišćenje“ prostora u kojem razmišljamo.
Postoji i psihološki efekat samog obavljanja zadatka. Čišćenje nam daje niz malih, jasno vidljivih rezultata – od sklonjenih stvari do čistog poda ili opranog sudopera. Završavanje takvih zadataka može da stvori osećaj reda i kontrole, posebno u periodima kada imamo mnogo obaveza koje ne možemo odmah da rešimo.
Zanimljivo je i to što neke aktivnosti tokom čišćenja mogu imati gotovo meditativan karakter. Ponavljajući pokreti poput brisanja prašine, usisavanja ili slaganja stvari mogu privremeno skrenuti pažnju sa drugih misli. Zato nekim ljudima upravo sređivanje prija kada žele da se „isključe“ posle napornog dana.
