Prvi prototip satelita trebalo bi da bude lansiran tokom naredne nedelje u okviru misije „Transporter 18“ kompanije SpejsEks, a cilj nije da odmah napravi svemirski centar za računanje, već da prikupi podatke i proveri kako se postojeća tehnologija ponaša u ekstremnim uslovima.
AI čipovi prvi put na testu u pravom svemirskom okruženju
U okviru misije, satelit će nositi Guglove TPU čipove, specijalizovane procesore koje kompanija koristi za zadatke povezane sa veštačkom inteligencijom.
Na Zemlji su ovi čipovi već testirani u različitim uslovima, ali svemir donosi potpuno nove izazove. U orbiti elektronika mora da izdrži snažno zračenje, velike temperaturne promene i uslove koji ne postoje na našoj planeti.
Svemirsko zračenje može da izazove greške u radu računara, ošteti elektronske komponente ili utiče na tačnost podataka koje sistemi obrađuju.
Zbog toga će Gugl pratiti kako se AI hardver ponaša tokom stvarnog boravka u niskoj Zemljinoj orbiti.
Najveći izazov nije samo čip, već i hlađenje
Jedan od ključnih problema koji naučnici i inženjeri moraju da reše jeste hlađenje računara u svemiru.
Na Zemlji se veliki računarski sistemi uglavnom hlade vazduhom, ali u vakuumu svemira takav način nije moguć. Zbog toga Gugl planira da testira kombinaciju tehnologija poput toplotnih cevi i radijatora koji bi mogli da odvode višak toplote.
Ovo pitanje je posebno važno jer savremeni AI sistemi zahtevaju ogromnu računarsku snagu, a moćniji procesori proizvode i više toplote.
Da li bi jednog dana računari mogli da budu u orbiti?
Projekat „Hvatač Sunca“ deo je šire ideje da bi svemir u budućnosti mogao da postane nova lokacija za računarsku infrastrukturu.
Zagovornici ove ideje smatraju da bi orbitalni sistemi mogli da koriste prednosti poput stalne izloženosti sunčevoj energiji i mogućnosti postavljanja velikih računarskih kapaciteta van Zemlje.
Ipak, do praktične primene ima još mnogo prepreka. Pored tehničkih izazova, tu su i pitanja troškova, održavanja, komunikacije sa Zemljom i pouzdanosti sistema.
Prva misija služi za prikupljanje podataka
Gugl naglašava da ova misija nije namenjena stvaranju operativnog svemirskog centra za podatke, već prikupljanju informacija koje će pokazati šta je moguće u budućnosti.
Tokom testiranja kompanija će pokušati da utvrdi gde se nalaze potencijalne slabosti sistema i kako tehnologija može da se unapredi.
U narednoj fazi, Gugl planira lansiranje još dva satelita tokom 2027. godine, koji bi trebalo da testiraju laserske komunikacione veze velikog protoka — tehnologiju koja bi bila neophodna za povezivanje budućih računarskih sistema u orbiti.
Nova trka za budućnost veštačke inteligencije
Razvoj veštačke inteligencije poslednjih godina povećao je potražnju za snažnijim računarima i većim kapacitetima za obradu podataka. Zbog toga velike tehnološke kompanije istražuju različite načine kako da obezbede infrastrukturu koja može da odgovori na buduće potrebe.
Eksperiment koji Gugl šalje u svemir pokazuje da se granice razvoja AI tehnologije više ne traže samo u novim algoritmima i softveru, već i u mestima gde će se ta tehnologija jednog dana pokretati.
