Ako pas ne pronađe crvenu lopticu koju ste bacili na travu, možda nije rasejan niti mu se više ne igra. Moguće je da mu je jednostavno teško da je uoči.
Psi razlikuju boje, ali ne na isti način kao ljudi. Najjasnije vide plavu i žutu, dok im crvena, narandžasta i zelena mogu izgledati veoma slično. Crvena igračka na zelenoj travi, koja je čoveku odmah uočljiva, psu se može gotovo stopiti sa okolinom.
Razlog se nalazi u građi oka. Ljudi imaju tri vrste ćelija koje im omogućavaju da razlikuju veliki broj boja i nijansi, dok ih psi imaju dve. Njihov vid zato je sličan vidu čoveka koji teško razlikuje crvenu i zelenu boju.
To, međutim, ne znači da psi imaju loš vid. Naprotiv, njihove oči imaju neke prednosti koje ljudske nemaju. Mnogo lakše primećuju pokret i bolje se snalaze pri slabom svetlu, naročito u sumrak i pred zoru.
U tome im pomaže poseban sloj u oku koji odbija svetlost nazad prema mrežnjači. Zbog njega pseće oči mogu da zasijaju kada ih u mraku obasjaju farovi ili svetlost blica.
Takav vid potiče još od njihovih predaka, kojima je bilo važnije da u polumraku primete kretanje plena nego da razlikuju crvene i zelene nijanse.
Boja igračke zato može da bude važnija nego što mislimo. Plava ili žuta loptica uglavnom će biti uočljivija od crvene, roze ili narandžaste, posebno kada se nalazi u travi.
Pas će izgubljenu igračku često pronaći zahvaljujući njuhu, čak i kada je ne vidi jasno. Zato ponekad prolazi tik pored nje, a zatim se vraća prateći njen miris.
Svet pasa, dakle, nije crno-beo. Samo je drugačije obojen od našeg – sa više plavih, žutih, smeđih i sivih tonova.
