Japan se posle Drugog svetskog rata suočavao sa nestašicom hrane, a Ando je gledao ljude koji su po hladnoći čekali u dugim redovima kako bi dobili činiju toplog ramena.
Tada je počeo da razmišlja o jednostavnom pitanju, može li da napravi obrok koji će dugo moći da stoji, a za čiju će pripremu biti potrebno samo nekoliko minuta? Ideja je zvučala jednostavno, ali rešenje nije pronašao brzo.
Godinu dana u maloj šupi
Iza svoje kuće u japanskom gradu Ikeda Ando je napravio malu drvenu šupu i pretvorio je u improvizovanu radionicu.
Nije imao veliku laboratoriju, tim naučnika niti skupu opremu. Imao je obične kuhinjske alatke, sastojke i mnogo vremena koje je posvetio pokušajima da napravi nudle koje će moći dugo da se čuvaju.
Gotovo godinu dana pokušavao je da reši isti problem – kako nudle osušiti tako da se ne pokvare, a da ponovo postanu mekane čim se preliju vrelom vodom. Brojni pokušaji nisu davali rezultat.
A onda je rešenje pronašao praktično u sopstvenoj kuhinji.
Tempura mu je dala ideju
Posmatrajući pripremanje tempure, Ando je primetio šta se događa kada testo dospe u vrelo ulje. Tokom prženja iz njega izlazi voda, dok u strukturi ostaju sitne šupljine. Pomislio je da bi isti princip mogao da primeni i na nudle.
Kratko ih je pržio u ulju i tako uspeo da ukloni vlagu. Kada bi ih kasnije prelio vrelom vodom, ona je ulazila u sitne pore i nudle su ponovo postajale mekane. Tako je konačno dobio ono što je tražio. Prvi Chicken Ramen pojavio se u prodaji 25. avgusta 1958. godine.
Za pripremu nije bio potreban lonac niti dugo kuvanje. Nudle je bilo dovoljno preliti vrelom vodom i sačekati nekoliko minuta. Danas to zvuči sasvim obično. Tada je bilo nešto potpuno novo.
U početku nisu bile ni jeftine
Zanimljivo je da prve instant nudle nisu bile jeftinija zamena za obične nudle. Pakovanje Chicken Ramena koštalo je 35 jena, dok su tradicionalne udon nudle u to vreme koštale oko šest jena.
Zbog toga su pojedini trgovci sumnjali da će kupci želeti da plate toliko za novi proizvod.
Ipak, praktičnost je pobedila. Mogućnost da se topao obrok pripremi za svega nekoliko minuta privukla je kupce, a prodaja je počela da raste. Ando je kasnije došao na još jednu ideju koja će instant nudle učiniti još praktičnijim.
Tokom posete Sjedinjenim Državama video je ljude kako njegove nudle lome, stavljaju u papirnu čašu, prelivaju vrelom vodom i jedu viljuškom. Umesto da to posmatra kao neobičan način pripreme, u tome je video novi proizvod.
Godine 1971. predstavljene su Cup Noodles – nudle u čaši koja je istovremeno bila pakovanje, posuda za pripremu i činija iz koje se jelo. Mala šupa u kojoj je sve počelo danas je rekonstruisana u muzeju posvećenom instant nudlama u Japanu. U njoj nema futurističkih mašina ni opreme koja bi nagovestila da je na tom mestu nastao proizvod koji će se proširiti širom sveta.
Samo jednostavne alatke i prostor u kojem je jedan čovek godinu dana pokušavao da pronađe odgovor na pitanje kako napraviti obrok koji može dugo da stoji, a bude spreman za svega nekoliko minuta.
Odgovor je na kraju pronašao i zauvek promenio način na koji milioni ljudi širom sveta pripremaju brz obrok.
