Veliki požari najčešće se povezuju sa plamenom, evakuacijama i uništenim šumama ili kućama. Ipak, zdravstvene posledice ne završavaju se na području koje je zahvatila vatra.
Regionalna kancelarija Svetske zdravstvene organizacije za Evropu upozorila je krajem jula da dim od šumskih požara može da prelazi regione i državne granice, pa čak i kontinente. Zbog toga kvalitet vazduha može biti loš i veoma daleko od samog požarišta.
To znači da plamen ne moramo ni da vidimo da bismo bili izloženi česticama koje nastaju sagorevanjem.
Šta se nalazi u dimu od požara?
Dim nije samo neprijatan miris izgorelog drveta. Sagorevanjem drveća, trave i drugog rastinja u vazduh dospevaju gasovi i veoma sitne čestice. Ako vatra zahvati kuće, automobile, industrijske objekte ili druge materijale, sastav dima može biti još složeniji.
Posebno su problematične čestice poznate kao PM2.5. Njihov prečnik je manji od 2,5 mikrometara, što znači da mogu da prodru duboko u pluća, a neke i da dospeju u krvotok.
Prema podacima WHO, oko 90 odsto mase čestica nastalih tokom šumskih požara čine upravo čestice veličine PM2.5 ili manje. Zbog toga posledice ne moraju da se svedu samo na peckanje očiju ili nadraženo grlo.
Od peckanja očiju do problema sa disanjem i srcem
Kod zdravih ljudi kratkotrajna izloženost dimu može da izazove kašalj, peckanje očiju i grla, glavobolju, šištanje pri disanju ili osećaj nedostatka vazduha.
Veći problem može nastati kod ljudi koji već imaju zdravstvene tegobe. WHO upozorava da dim može da pogorša astmu i druge hronične bolesti pluća, ali i postojeće bolesti srca. U težim slučajevima može biti potrebna i medicinska pomoć.
Evropska agencija za životnu sredinu takođe navodi da je izloženost dimu požara povezana sa iritacijom očiju, nosa, grla i kože, kao i sa većim rizikom od problema sa respiratornim i kardiovaskularnim sistemom.
Dim može stići mnogo dalje nego što mislimo
Udaljenost od požara nije jedino što je važno. Kako se navodi, dim velikih požara može da pređe i hiljade kilometara, u zavisnosti od vetra, temperature i drugih atmosferskih uslova.
Zato se dešava da se u gradovima veoma udaljenim od požarišta pojave zamućen vazduh ili miris paljevine.
Međutim, miris nije pouzdan pokazatelj. WHO Europe upozorava da ljudi mogu biti izloženi štetnim česticama čak i kada dim ne osećaju.
Situacija se, osim toga, može brzo promeniti. Promena pravca vetra dovoljna je da se kvalitet vazduha u nekom području pogorša u svega nekoliko sati.
Zato je tokom velikih požara korisnije pratiti zvanične podatke o kvalitetu vazduha nego se oslanjati samo na ono što vidimo kroz prozor.
Deca, stariji i hronični bolesnici među najugroženijima
Dim ne utiče jednako na sve ljude. Posebno treba da budu oprezna deca, jer se njihova pluća još razvijaju, kao i stariji ljudi, trudnice i osobe koje boluju od astme, hroničnih plućnih ili srčanih bolesti.
Većem riziku izloženi su i ljudi koji rade na otvorenom i zbog posla dugo borave u zagađenom vazduhu.
To, naravno, ne znači da je dim bezopasan za zdravu osobu. Razlika je u tome što kod nekoga može izazvati prolaznu iritaciju, dok kod osobe sa hroničnim oboljenjem može dovesti do mnogo ozbiljnijih tegoba.
Kako se zaštititi kada je vazduh zagađen dimom?
Svetska zdravstvena organizacija savetuje da se tokom perioda jakog dima prati kvalitet vazduha i poštuju preporuke nadležnih službi. Ako je vazduh veoma zagađen, boravak napolju trebalo bi ograničiti, naročito kod osetljivih grupa.
Prozore i vrata najbolje je držati zatvorenim dok je napolju velika koncentracija dima. Ako klima-uređaj ima mogućnost recirkulacije vazduha, preporuka je da se koristi taj režim kako bi se smanjilo uvlačenje spoljnog vazduha.
Ako se izlazak ne može izbeći, dobro postavljena FFP2 ili N95 maska može smanjiti udisanje sitnih čestica. Platnene i tanke hirurške maske ne pružaju isti nivo zaštite od PM2.5 čestica.
Tokom takvih dana savetuje se i da se u zatvorenom prostoru ne stvaraju dodatni izvori zagađenja. To znači izbegavanje pušenja, paljenja drveta, intenzivnog prženja i grilovanja hrane ili korišćenja proizvoda koji stvaraju dodatne čestice u vazduhu.
Ako se automobilom prolazi kroz područje zahvaćeno dimom, prozore bi trebalo zatvoriti, a ventilaciju podesiti na recirkulaciju.
Simptomi koje ne treba ignorisati
Peckanje očiju ili blaga iritacija grla često prolaze kada se izloženost dimu smanji. Međutim, ozbiljno otežano disanje, bol u grudima ili naglo pogoršanje postojećih srčanih ili plućnih bolesti ne treba ignorisati.
Posebno je važno da ljudi sa astmom i drugim hroničnim bolestima prate svoje simptome i terapiju koju im je propisao lekar.
Požar može biti daleko, ali dim ne ostaje na jednom mestu Kod velikih požara pažnja je razumljivo usmerena na područja koja vatra direktno ugrožava. Ali dim može da napravi problem mnogo dalje.
Može da se podigne visoko u atmosferu, promeni pravac i pređe preko više država pre nego što se koncentracija štetnih čestica dovoljno smanji.
Zbog toga udaljenost od požara nije jedino pitanje koje treba postaviti. Mnogo je važnije pratiti kakav vazduh trenutno udišemo i reagovati ako se njegov kvalitet pogorša.
