Visoke temperature, sparina, promene atmosferskog pritiska i nagle vremenske oscilacije mogu uticati na krvni pritisak, cirkulaciju, disanje, ali i opšte raspoloženje i nivo energije.
Posebno osetljive mogu biti osobe koje imaju kardiovaskularne tegobe. Tokom toplih dana krvni sudovi se šire, organizam se više znoji i gubi tečnost i elektrolite, zbog čega može doći do pada ili oscilacija krvnog pritiska, ubrzanog rada srca, glavobolje i osećaja slabosti. Kod pojedinih ljudi tegobe mogu biti izraženije kada se istovremeno jave visoka vlažnost vazduha i nedovoljno rashlađivanje organizma.
Promene vremena mogu smetati i osobama sa respiratornim problemima. Vrućina, vlažan vazduh, polen i zagađenje mogu otežati disanje i pojačati osećaj nedostatka vazduha kod osetljivih osoba. Zato se tokom nepovoljnih biometeoroloških prilika preporučuje izbegavanje dužeg boravka na otvorenom u najtoplijem delu dana.
Kod reumatskih i drugih hroničnih bolesnika promene temperature i atmosferskog pritiska pojedinih dana mogu biti praćene jačim bolovima u zglobovima i mišićima. Iako reakcija na vremenske prilike nije ista kod svih ljudi, mnogi primećuju da se njihove tegobe pojačavaju upravo tokom naglih promena vremena.
Lekari posebno savetuju hroničnim bolesnicima da tokom toplih dana vode računa o unosu tečnosti, izbegavaju velike fizičke napore i redovno uzimaju propisanu terapiju. Važno je i pratiti vremensku prognozu i biometeorološke izveštaje kako bi se aktivnosti prilagodile uslovima.
Ukoliko se pojave jak bol u grudima, izraženo otežano disanje, gubitak svesti, jaka slabost ili drugi neuobičajeni i ozbiljni simptomi, ne treba ih pripisivati samo vremenu, već je potrebno potražiti medicinsku pomoć.
