Za pojedine vlasnike ovo je simpatičan dokaz koliko je ljubimac vezan za njih, dok drugima posle nekog vremena počne da smeta.
Pas, međutim, uglavnom nema nameru da „kontroliše“ vlasnika. Jednostavno je naučio da se uz njega oseća sigurno i da se upravo tamo gde je čovek obično dešava nešto zanimljivo.
Psi su društvene životinje, pa im je sasvim prirodno da žele da budu blizu ljudi sa kojima žive.
Uz vlasnika se oseća sigurno
Za psa je osoba sa kojom provodi najviše vremena važan deo njegovog sveta. Uz nju vezuje hranu, šetnju, igru, odmor, ali i osećaj sigurnosti.
Zato pas koji iz dnevne sobe krene za vlasnikom do kuhinje, pa se zatim smesti pored njegovih nogu, najčešće samo želi da ostane blizu.
Takvo ponašanje samo po sebi nije razlog za brigu. Kod mnogih pasa ono je jednostavno deo odnosa koji su izgradili sa vlasnikom.
Dobro zna da se praćenje ponekad isplati
Psi veoma brzo povezuju određeno ponašanje sa onim što posle njega sledi.
Ako odlazak vlasnika u kuhinju često znači komadić hrane, ustajanje sa kauča najavljuje šetnju, a praćenje po kući završava maženjem ili igrom, pas će vrlo brzo naučiti da vredi krenuti za njim.
Vlasnik takvo ponašanje ponekad dodatno podstiče, a da toga nije ni svestan. Dovoljno je da se svaki put obrati psu, pomazi ga ili mu nešto ponudi.
Posle nekog vremena praćenje postaje obična navika.
Neki jednostavno ne žele ništa da propuste
Postoje i psi koji su po prirodi radoznaliji i pažljivo prate sve što se događa oko njih.
Otvaranje ormara, zvuk ključeva, odlazak do ulaznih vrata ili samo prelazak ukućana u drugu sobu dovoljan je razlog da provere šta se dešava.
To ne mora da znači da pas ne može bez vlasnika. Možda samo želi da bude tamo gde je akcija.
Posebno brzo prepoznaju svakodnevne rutine. Mnogi tačno znaju koji pokreti znače da sledi šetnja, hranjenje ili izlazak iz kuće.
Kada ključevi i jakna promene ponašanje psa
Praćenje može postati intenzivnije kada pas nasluti da će vlasnik otići.
Dovoljno je da vidi torbu, ključeve ili oblačenje jakne koju vlasnik obično nosi napolju. Ako je te signale već povezao sa ostajanjem kod kuće, može početi da ide za vlasnikom iz prostorije u prostoriju.
Kod nekih pasa sve se završi na tome. Kod drugih se pojavljuju i nemir, cviljenje ili teško podnošenje trenutka kada se vrata zatvore.
Kada praćenje ipak traži više pažnje
Razlika se najlakše vidi po tome kako se pas ponaša kada zaista ostane bez vlasnika.
Ako može mirno da legne u drugoj prostoriji, odmara dok je sam i normalno reaguje na odlazak ukućana, verovatno je reč samo o privrženosti i navici.
Drugačije je ako pas paniči čim izgubi vlasnika iz vida, cvili, grebe vrata, ne može da se smiri ili burno reaguje svaki put kada čovek izađe iz kuće. Tada stalno praćenje može biti deo problema sa odvajanjem.
Posebnu pažnju treba obratiti i ako pas koji ranije nije imao ovu naviku iznenada počne stalno da traži blizinu vlasnika. Promena ponašanja ponekad može biti povezana i sa tim što se ljubimac ne oseća dobro.
Blizina je dobra, ali pas treba da ume i da bude sam
Nema potrebe sprečavati psa da bude uz vlasnika samo zato što ga često prati. Mnogo je važnije da uz tu bliskost nauči i da se oseća sigurno kada nije tik uz čoveka.
Može mu se napraviti udobno mesto za odmor, nagraditi ga kada mirno ostane na svom ležaju i postepeno ga navikavati na kratke periode u drugoj prostoriji.
