Psi su veoma osetljivi na zvuk, ton kojim im se obraćamo i govor tela, pa vikanje i nagli pokreti mogu da dožive kao znak da nešto nije u redu.
Možda ste primetili da vaš pas bez problema sedi pored ljudi koji razgovaraju mirno, ali čim neko postane glasniji počinje da se povlači ili traži mesto gde će se sakriti.
Za psa nije važno samo šta čovek govori. Mnogo toga procenjuje na osnovu načina na koji se ponašamo – tona glasa, izraza lica, položaja tela i pokreta.
Zato čovek koji samo glasno razgovara, bez ikakve loše namere, pojedinim psima može da deluje neprijatno ili čak zastrašujuće.
Psi čuju svet drugačije od nas
Sluh pasa osetljiviji je od ljudskog, posebno kada su u pitanju zvukovi viših frekvencija.
Ono što čoveku možda deluje samo kao nešto glasniji razgovor za psa može biti mnogo intenzivnije.
Ako uz povišen glas dođu mahanje rukama, naglo ustajanje ili brzo približavanje, životinja dobija još više signala koje može da protumači kao pretnju.
Zato reakcija psa često nema veze samo sa glasnoćom.
Ton glasa govori više nego same reči
Pas možda neće razumeti čitavu rečenicu koju izgovaramo, ali veoma dobro može da razlikuje miran ton od ljutitog ili uznemirenog.
Zbog toga isti čovek može jednom da mu deluje potpuno bezopasno, a nekoliko minuta kasnije da izazove njegovu nelagodu samo zato što je počeo da viče ili govori oštrijim tonom.
Psi istovremeno prate i govor tela. Napeto držanje, nagli pokreti i direktno približavanje mogu dodatno da pojačaju osećaj nesigurnosti.
Prethodna iskustva mogu mnogo da promene
Nisu svi psi jednako osetljivi na glasne ljude. Pas koji je odrastao u domu u kojem su česti glasni razgovori možda na njih gotovo neće obraćati pažnju. Drugi će na isti zvuk odmah reagovati.
Posebno oprezni mogu biti psi koji su ranije imali neprijatna iskustva sa vikanjem, kažnjavanjem ili grubim postupanjem.
Ako je pas naučio da povišen glas obično prati nešto neprijatno, može reagovati i kada osoba koja je trenutno glasna uopšte nije ljuta na njega.
Za psa je dovoljno da prepozna ono što ga podseća na ranije iskustvo.
Kako pas pokazuje da mu je neprijatno
Strah kod pasa ne izgleda uvek isto. Neki će odmah pokušati da se udalje ili sakriju, dok će kod drugih znaci biti mnogo suptilniji. Mogu da spuste uši, podviju rep, okreću glavu, izbegavaju pogled ili se pribiju uz vlasnika.
Drhtanje i pokušaj bekstva jasniji su znaci nelagode. I lajanje ili režanje ponekad mogu da budu posledica straha. Iako čoveku takvo ponašanje može izgledati kao agresija, pas na taj način nekada jednostavno pokušava da poruči da želi više prostora.
Ne treba ga terati da se približi
Ako se pas povlači od glasne osobe, nije dobra ideja vući ga prema njoj kako bi se „uverio da nema čega da se plaši“.
Time se nelagoda može samo pojačati. Bolje je omogućiti mu da se udalji i sam odluči kada želi da priđe. Osoba koja ga plaši može da govori tiše, izbegava nagle pokrete i ne pokušava odmah da ga dodiruje.
Kod većine pasa poverenje se mnogo lakše gradi kada imaju dovoljno prostora i mogućnost da sami naprave prvi korak.
Ako je strah veoma izražen, javlja se često ili pas zbog njega počinje da reaguje panično ili agresivno, savet veterinara ili stručnjaka za ponašanje pasa može pomoći da se utvrdi šta tačno izaziva reakciju.
Pas možda ne razume o čemu ljudi razgovaraju, ali vrlo pažljivo prati kako to rade. Nekada je zato dovoljno samo spustiti ton da bi se i on ponovo osećao sigurnije.
