Vezivanje knjiga lancima danas deluje neobično, ali je vekovima predstavljalo uobičajen način zaštite vrednih zbirki. Takve biblioteke postojale su pri katedralama, crkvama i univerzitetima širom Evrope, a korišćene su od srednjeg veka pa sve do 18. veka.
Knjiga koja nestane nije se mogla lako zameniti
Pre pojave štamparske prese knjige su prepisivane rukom. Za jedan rukopis bili su potrebni meseci rada, a ponekad i mnogo duže. Posebno ukrašene knjige prolazile su kroz ruke prepisivača, ilustratora, izrađivača korica i majstora koji su pripremali pergament.
Svaki primerak bio je zaseban predmet. Dve knjige sa istim tekstom nisu nužno izgledale isto, a pojedina dela postojala su u svega nekoliko kopija.
Ako bi takva knjiga bila ukradena, biblioteka nije mogla jednostavno da naruči novu. Sa njom je mogao da nestane i jedini primerak određenog teksta u čitavom kraju.
Štampa je od sredine 15. veka ubrzala izradu knjiga, ali one još dugo nisu postale jeftine. Velike Biblije, pravni spisi, medicinski priručnici i enciklopedije i dalje su predstavljali vrednu imovinu koju je trebalo sačuvati.
Lanac je vodio od korice do police
Lanac se uglavnom nije pričvršćivao za hrbat, jer bi njegovo povlačenje oštetilo povez. Kopča je postavljana uz ivicu prednje korice, a lanac je zatim navlačen na dugu metalnu šipku koja se pružala duž police.
Bio je dovoljno dugačak da knjiga stigne do stola ili pulta za čitanje. Tako je više ljudi moglo da koristi isti primerak, ali je njegovo iznošenje iz prostorije bilo gotovo nemoguće.
Da bi se knjiga odvojila, bibliotekar je morao da otključa šipku i skida prstenove jedan po jedan, sve dok ne bi stigao do odgovarajućeg lanca. Posle toga je ostale vraćao istim redosledom kako se lanci ne bi zapetljali.
Ovaj sistem nije postavljan na svaku knjigu. I lanci, kopče i brave koštali su, pa su tako uglavnom čuvani najvredniji rukopisi i dela koja je koristio veći broj čitalaca.
Zašto su knjige stajale naopako
Kada bi današnji posetilac prišao jednoj takvoj polici, teško bi mogao da pročita naslove. Umesto hrbatova, ispred njega bi se našle ivice listova.
Razlog za takav raspored bio je sasvim praktičan. Pošto je lanac bio pričvršćen uz prednju koricu, knjiga je sa police mogla odmah da se spusti na sto i otvori. Da je stajala hrbatom prema čitaocu, pri svakom korišćenju morala bi da se okreće, pa bi se lanci ukrštali i zapetljavali.
Bibliotekari su se zato oslanjali na kataloge i oznake na policama, a ne na naslove ispisane na hrbatovima.
U Herefordu je sačuvan čitav sistem
Najveća sačuvana biblioteka ovog tipa nalazi se u katedrali u Herefordu. Posebna je po tome što su uz knjige ostali sačuvani njeni lanci, metalne šipke i brave.
Katedrala poseduje zbirku još od 12. veka, ali je biblioteka sa lancima kakva se danas može videti uređena početkom 17. veka.
Krajem 16. veka ustanovljeno je da se knjige čuvaju u lošim uslovima. Zbirka je premeštena, a 1611. godine Tomas Tornton, tada zadužen za biblioteku, naručio je nove police i stolove po uzoru na biblioteke Univerziteta u Oksfordu.
Drveni delovi izrađeni su u Herefordu, dok su brave, šipke i ostali metalni elementi stigli iz Oksforda. Knjige su poređane uspravno, a ispred polica nalazili su se stolovi za čitanje.
Zbirka danas obuhvata oko 1.500 knjiga iz perioda od približno 800. godine do početka 19. veka. U njoj se čuva više od 200 srednjovekovnih rukopisa, među kojima su najstarija Herefordska jevanđelja, nastala oko 800. godine.
Biblioteka je 1841. rastavljena zbog radova u katedrali, a lanci su skinuti. Njeni delovi nisu bačeni, pa je tokom 20. veka bilo moguće obnoviti stari raspored. Knjige su ponovo poređane prema sačuvanim katalozima, a lanci vraćeni na korice.
Od 1996. godine zbirka se nalazi u posebno uređenom prostoru u kojem se kontrolišu temperatura i vlažnost vazduha.
Knjige su vezivane da bi ostale dostupne
Lanci nisu nužno značili da je nekome bilo zabranjeno da čita. Naprotiv, omogućavali su da se retke knjige daju na korišćenje bez straha da će nestati.
Kada je štampanje postalo brže, broj primeraka se povećao, a knjige su postepeno pojeftinile. Biblioteke su uvele uređenije kataloge, evidenciju i pravila pozajmljivanja, pa su lanci do kraja 18. veka uglavnom izašli iz upotrebe.
U Herefordu knjige i dalje stoje pričvršćene za stare police. Danas ih lanci više ne čuvaju od kradljivaca, već pokazuju kako je izgledala biblioteka u vreme kada se izgubljena knjiga često nije mogla nadoknaditi.
