To znači da osoba razmišlja toliko dugo o izboru da na kraju postaje sve teže da donese bilo kakvu odluku. Umesto da razjašnjava situaciju, prekomerno analiziranje često stvara još više sumnje, jer mozak pokušava da predvidi sve moguće ishode i “zaštiti” nas od greške.
Zanimljivo je da ovaj mehanizam ima koren u potrebi za sigurnošću. Mozak prirodno želi da izbegne pogrešne odluke, pa zato stalno traži dodatne informacije i potvrde. Međutim, u modernom svetu, gde opcija ima previše, taj isti mehanizam može da postane prepreka.
U psihologiji se često primećuje da ljudi u ovakvom stanju ne osećaju samo nesigurnost, već i mentalni umor. Svaka nova opcija deluje kao dodatni teret, a ne kao pomoć. Zbog toga se ponekad dešava da se najjednostavniji izbori – poput promene posla, odluke u vezi ili važnog životnog koraka – odlažu mnogo duže nego što je potrebno.
Rešenje nije u tome da se razmišlja manje, već da se postavi granica razmišljanju. Kada informacije prestanu da donose jasnoću, a počnu da povećavaju sumnju, vreme je da se odluka donese na osnovu onoga što već znamo.
U suštini, problem nije u tome što nemamo dovoljno informacija, već što pokušavamo da budemo 100% sigurni u svetu gde takva sigurnost gotovo nikada ne postoji.
