Međutim, nova istraživanja objavljena u časopisu Biological Conservation upozoravaju da se samo 21,4% ove dragocenog biljnog pokrivača nalazi unutar zaštićenih područja.
Evaluacija stanja i prioritetne lokacije
Kako bi se utvrdilo stanje zaštite, naučni tim je koristio satelitske podatke visoke rezolucije. Prilikom odabira 92 lokacije koje je najurgentnije zaštititi, u obzir su uzeti sledeći kriterijumi:
Većina novih područja predviđenih za očuvanje nalazi se na penzuli Fildes (norozevrno od Antarktičkog poluostrva), u dolini Tejlor (južno od Viktorijine zemlje) i na brdima Vestfold (Istočni Antarktik). Predlog je već predat Komitetu za zaštitu životne sredine Antarktičkog ugovora, čime se doprinosi globalnom cilju zaštite najmanje 30% kopnenih i morskih područja do 2030. godine, zacrtanom u Okviru za biodiverzitet Kunming-Montreal.
Jedinstveni svet antarktičkih biljaka
Antarktičku floru karakteriše visoka stopa endemičnosti i izuzetne adaptacije na hladnoću. Ona obuhvata:
-
Samo dve cvetnice: Graminu Deschampsia antarctica (antarktički karanfil) i zeljastu biljku Colobanthus quitensiskoja daje sićušne cvetove.
-
Briofite: Uključujući mahove poput endemičnog Schistidium antarctici. Zanimljivo je da mahovi usklađuju količinu vode sa okruženjem — mogu da se dehidriraju kada nema vode i ponovo reaktiviraju kada uslovi postanu povoljni, što ih čini savršenim indikatorima za proučavanje klimatskih promena.
Autori studije naglašavaju da, iako je vegetacija na Antarktiku retka i raspršena, ona predstavlja temelj života na kopnu i zahteva hitno proširenje mreže zaštićenih područja zasnovano na čvrstim naučnim dokazima.
