Prema izveštaju The Conversationa, delegati Generalne konferencije za tegove i mere glasali su 15. oktobra za njeno ukidanje od 20. maja 2027. godine.
Na digitalnom satu posle 23:59:59 očekujemo ponoć. Kada se dodaje prestupna sekunda, između ta dva trenutka pojavljuje se još jedan: 23:59:60.
Takva korekcija prvi put uvedena je 30. juna 1972. godine. Od tada je dodato ukupno 27 prestupnih sekundi, poslednja na kraju 2016. godine. Razlog je razlika između veoma ravnomernog rada atomskih satova i promenljive brzine Zemljine rotacije.
Šta je prestupna sekunda?
Koordinisano univerzalno vreme, poznato pod oznakom UTC, predstavlja međunarodnu vremensku referencu. Na njemu se zasniva računanje vremena koje koriste brojne službe i uređaji.
UTC se izvodi iz atomskog vremena, uz povremene korekcije kojima se održava blizu vremena zasnovanog na Zemljinoj rotaciji, označenog kao UT1. Dosadašnji sistem ograničava njihovu razliku na manje od približno devet desetinki sekunde.
Kada se približi toj granici, uvodi se korekcija. Sve do sada primenjene prestupne sekunde bile su dodatne sekunde.
Zašto je dodatna sekunda problem za računare?
U velikoj računarskoj mreži važno je da uređaji imaju usklađene satove. Od toga zavise redosled događaja, obrada podataka i saradnja servera koji se nalaze na različitim mestima.
Google zato koristi postupak nazvan „leap smear“. Umesto nagle promene u jednom trenutku, korekciju raspoređuje tokom 24 sata. Satovi tada veoma blago menjaju brzinu, tako da sistem izbegne iznenadni skok.
Međutim, kombinovanje različitih načina korekcije može da dovede do neslaganja. Google u svojoj dokumentaciji izričito upozorava da ne treba mešati vremenske servere koji koriste ovaj postupak sa onima koji ga ne koriste.
Zašto se promena ubrzava?
Još 2022. godine dogovoreno je da se postojeće ograničenje razlike između UTC-a i vremena Zemljine rotacije poveća najkasnije do 2035. godine. Time bi se omogućilo napuštanje dosadašnjeg sistema prestupnih sekundi.
U dokumentaciji pripremljenoj za konferenciju 2026. posebno je istaknut rizik od moguće negativne prestupne sekunde — korekcije kojom bi jedna sekunda bila izostavljena.
Takva promena nikada nije primenjena. Dokument upozorava da bi mogla da izazove poremećaje u kritičnoj infrastrukturi koja za nju nije pripremljena. Navodi se i opasnost da korisnici, nezadovoljni korekcijama, napuste UTC i pređu na druge vremenske reference.
Da li odluka najviše odgovara tehnološkim kompanijama?
Mišel Bastijan sa Univerziteta u Edinburgu, autorka članka u The Conversationu, ocenjuje da promena posebno pogoduje velikim tehnološkim kompanijama. Njihovim sistemima odgovara vreme koje teče bez povremenog dodavanja ili izostavljanja sekunde.
Istovremeno, astronomi više neće moći da koriste UTC kao približnu zamenu za podatak o Zemljinoj rotaciji na dosadašnji način. Autorka zato postavlja pitanje čije potrebe imaju prednost kada se menja zajednički vremenski standard. To je njeno tumačenje posledica odluke.
Šta će se promeniti na našim satovima?
Predlog pripremljen za konferenciju predviđa povećanje dozvoljene razlike između UT1 i UTC na jedan sat, kako bi se obezbedio kontinuitet UTC-a tokom više vekova.
To ne znači da će satovi 20. maja 2027. odjednom biti pomereni za sat. Reč je o granici do koje bi razlika mogla postepeno da se akumulira, dok bi se Zemljina rotacija i dalje pratila.
Za korisnike telefona i ručnih satova promena neće izgledati dramatično. Najviše posla imaće službe koje održavaju precizno vreme i sisteme kojima je neophodno da se svi uređaji slažu oko toga kada se nešto dogodilo.
