Posle više od mesec dana predizbornih aktivnosti, političkih skupova, gostovanja i predstavljanja programa, počinje period u kojem stranke i kandidati više ne mogu da vode kampanju putem medija i javnih skupova.
Izborna tišina uvedena je kako bi birači neposredno pred glasanje mogli da donesu odluku bez dodatnih predizbornih poruka i poziva da podrže određene političke opcije.
Pravila su utvrđena Zakonom o izboru narodnih poslanika, a odnose se na javno predstavljanje izbornih lista, kandidata i programa, kao i na objavljivanje procena izbornih rezultata.
Šta je zabranjeno tokom izborne tišine?
Prema zakonu, u periodu izborne tišine mediji ne smeju da objavljuju procene rezultata izbora, niti da predstavljaju kandidate i njihove izborne programe.
Zabranjeni su i pozivi biračima da glasaju ili ne glasaju za određenu izbornu listu, bilo putem medija ili na javnim skupovima.
To znači da predizborna gostovanja, promotivni sadržaji i druge aktivnosti koje imaju karakter izborne kampanje moraju da budu usklađeni sa zakonskim ograničenjima.
Izborna tišina, međutim, ne znači da prestaje svako izveštavanje o izborima.
Mediji mogu da objavljuju neutralne informacije o biračkim mestima, načinu glasanja, izbornim procedurama i drugim pitanjima važnim za građane, pod uslovom da time ne promovišu pojedine učesnike izbora.
Ograničenja se primenjuju do zatvaranja biračkih mesta u nedelju, 25. oktobra, u 20 časova.
Kazne za kršenje izborne tišine
Zakon o izboru narodnih poslanika predviđa različite novčane kazne, u zavisnosti od toga ko je prekršio pravila.
Za pravna lica koja tokom izborne tišine u medijima ili na javnim skupovima objavljuju procene rezultata, predstavljaju kandidate i programe ili pozivaju na glasanje za određenu listu, predviđena je kazna od 100.000 do 600.000 dinara.
Odgovorno lice u mediju za isti prekršaj može biti kažnjeno iznosom od 50.000 do 150.000 dinara.
Za odgovorno lice u pravnom licu predviđena je kazna od 20.000 do 50.000 dinara, dok fizička lica mogu biti kažnjena sa 10.000 do 40.000 dinara.
Ove odredbe sadržane su u članu 170. Zakona o izboru narodnih poslanika.
Više od 6,4 miliona građana ima pravo glasa
Prema podacima Republičke izborne komisije, u Jedinstveni birački spisak za predstojeće parlamentarne izbore upisana su 6.450.523 birača.
Glasanje će biti organizovano na ukupno 8.392 biračka mesta, od kojih su 93 određena u inostranstvu, u 37 država.
Biračka mesta u Srbiji biće otvorena u nedelju, 25. oktobra, od 7 do 20 časova.
Građani će birati novi sastav Narodne skupštine, koja ima 250 narodnih poslanika.
Za ove izbore pripremljeni su glasački listići u 29 jezičkih varijanti, u skladu sa jezicima i pismima koji su u službenoj upotrebi u pojedinim gradovima i opštinama.
Na glasačkom listiću 18 izbornih lista
Na vanrednim parlamentarnim izborima učestvuje ukupno 18 izbornih lista, od kojih devet ima status izborne liste nacionalne manjine.
Među učesnicima su liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, „Ivica Dačić – Faktor stabilnosti“, „Studentska lista – Studenti pobeđuju“, kao i koalicija „Evropska Srbija“ i druge političke i manjinske liste.
Redosled lista na glasačkom listiću utvrđen je prema redosledu njihovog proglašenja.
Republička izborna komisija ranije je potvrdila da će biti odštampan broj glasačkih listića jednak broju birača utvrđenom prilikom zaključenja biračkog spiska.
Glasanje se završava u nedelju u 20 časova
Građani će svoje biračko pravo moći da ostvare na biračkom mestu na kojem su upisani u birački spisak, uz odgovarajući identifikacioni dokument.
Izborna tišina prestaje zatvaranjem biračkih mesta u nedelju u 20 časova.
Do tada ostaju na snazi pravila koja ograničavaju predizbornu promociju u medijima i na javnim skupovima.
Po zatvaranju biračkih mesta počinje utvrđivanje rezultata glasanja, a Republička izborna komisija objavljivaće podatke u skladu sa propisanim izbornim procedurama.
