Kako je navela, te objave su u jednom trenutku predstavljane kao dokaz patriotskog opredeljenja studenata, ali su ubrzo nestale.
„Ja se sećam, nisu svi plenumi svih fakulteta, 4 do 5, čestitali Dan Republike Srpske u januaru prošle godine“, rekla je Jovanović, dodajući da su pojedini ljudi koji su podržavali studentski pokret upravo u tome videli potvrdu da su studenti patriotski opredeljeni.
Međutim, prema njenim rečima, svega nekoliko dana kasnije čestitke su uklonjene.
„To je skinuto sa društvenih mreža, bez da je to iko ponovo komentarisao. Dakle, to više ne postoji na društvenim mrežama, nijedan od tih plenuma.“
„Ćaci“ kao trenutak koji je promenio njen pogled na proteste
Kada je govorila o onome što joj je najviše zasmetalo tokom protesta, Jovanović je posebno izdvojila popularizaciju izraza „ćaci“ i izostanak jasnog ograđivanja od njegove upotrebe.
„Koji su mi najvažniji trenuci njihove kampanje? Ima ih mnogo. Rekla bih: prvi trenutak mi je bilo popularizovanje i, prosto, nepostojanje nikakvog otklona od prisvajanja reči ‘ćaci’.“
Ona smatra da problem nije samo u samoj reči, već i u odnosu prema ljudima koji drugačije misle ili pripadaju socijalnim grupama koje su često predmet podsmeha.
„Zato što je to jedna stara, sa mog puta možda najekstremnija, starija ali najekstremniji oblik mržnje prema siromašnima pre svega, prema onima koji drukčije misle, prema onima koje oni ne vide kao vrednima“, rekla je Jovanović.
Priznala je da je od studenata očekivala drugačiju reakciju. Kako je objasnila, verovala je da će makar u prvim mesecima protesta odbaciti uvredljive parole i pokazati da žele da okupe građane bez obzira na političke razlike.
„Pa nemojte to da radimo. Hajde da nemamo tu parolu. Mi zaista želimo da predstavljamo ceo narod. Mi želimo da ponudimo alternativu nečemu što vidimo kao problematično, ali mi smo bolji od toga. Nećemo da se služimo takvim stvarima.“
Umesto toga, ocenila je da je takva retorika postala prihvatljiv deo političkog sukoba.
Za nju je, kako je naglasila, to predstavljalo granicu preko koje nije mogla da pređe.
„Ja nikada mogu podržavati različite stvari, mogu i prećutati različite stvari, mnogo puta u životu, ja sam posebno u poslednje 2 godine, ali ono za šta nikada, nikada, iza čega nikada ne bih mogla da stanem jeste mržnja prema mom narodu.“
Jovanović o odnosu prema Srbima sa Kosova i Metohije
Kao još jedan primer navela je način na koji se tokom pojedinih lokalnih izbora govorilo o građanima koji dolaze sa Kosova i Metohije.
Posebno je pomenula komentare povodom autobusa sa kosovskim registarskim oznakama, navodeći da su se u javnosti pojavljivale uvredljive poruke na račun Srba sa tog područja.
„Dakle, ja se sećam trenutka kada je počela diskusija, neki lokalni izbori su bili u pitanju, autobusi sa kosovskim tablicama, dakle dolaze i oni najgori, Kosovari.“
Jovanović je ocenila da bi oni koji koriste takve izraze trebalo da razgovaraju sa Srbima na Kosovu i Metohiji i čuju kako ih oni doživljavaju.
„Zanimljivo je i da možda razgovaraju s našim narodom dole, kako se osećaju kad im neko kaže ‘Kosovar’“, rekla je.
Na njene reči nadovezao se Aleksandar Vučić, koji je kritikovao poznavanje prilika na Kosovu i Metohiji među svojim političkim protivnicima.
„Oni ne znaju razliku između Kosovaca i Kosovara, oni ne znaju razliku, oni ne znaju ama baš ništa o Kosovu i Metohiji, osim što znaju da bi oni sve bolje. Šta bi tačno bolje? Niti razumeju, niti im pada na pamet da to istražuju.“
Protest na Savindan i odnos prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi
Jovanović je zatim otvorila pitanje odnosa studentskog pokreta prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, podsećajući na protest organizovan na Savindan.
Posebno joj je, kako je objasnila, zasmetalo to što su se tokom okupljanja koristili verski i nacionalni simboli, dok su istovremeno pojedini javni akteri bliski protestima iznosili oštre kritike na račun crkvenih velikodostojnika.
„Druga stvar, jednako važna: Srpska pravoslavna crkva. Dakle, protest na Svetog Savu, jedno onako simpatično upotrebljavanje simbolike toga. Naša školska slava, to su, je l’ tako, studenti, đaci, omladina.“
Osvrnula se i na atmosferu na Autokomandi, gde su se okupljeni pozivali na svetosavsku tradiciju.
„Hajde da se skupimo na Autokomandi i da pečemo prase, jer žalimo zbog ljudi koji su poginuli. I, uh, hajde da pevamo Uskliknimo s ljubavlju.“
U tom kontekstu pomenula je profesora Jovu Bakića i njegove izjave o patrijarhu, ocenjujući da postoji očigledna protivrečnost između takvih nastupa i isticanja verskih simbola tokom protesta.
„U tom trenutku, osoba koja će završiti na njihovoj listi, moj dragi divni profesor Jovo Bakić, naziva našeg patrijarha najpogrdnijim imenima, što je imao praksu da radi i pre toga.“
Kako je ispričala, o tome je razgovarala i sa prijateljima, od kojih su neki podržavali proteste i nisu videli ništa sporno u takvim postupcima.
„I ja tada sedim sa nekim svojim prijateljima, neki, na sreću, su mi i dalje prijatelji, njih je manje, mnogi više nisu, koji mi objašnjavaju da je to potpuno u redu i da nema ničega kontradiktornog u tome.“
Za Jovanović, upravo su takve situacije bile među ključnim razlozima zbog kojih se nije poistovetila sa porukama i načinom delovanja pojedinih učesnika protesta.
