O zdravlju mozga najčešće počinjemo ozbiljnije da razmišljamo tek u starijem dobu. Međutim, podaci prikupljani tokom više decenija ukazuju da bi pažnju trebalo obratiti mnogo ranije.
Istraživači su pratili više od 12.000 ljudi i posmatrali tri dobro poznata faktora rizika – povišen krvni pritisak, dijabetes i pušenje. Rezultati pokazuju jasnu vezu: što je osoba u srednjim godinama imala više ovih faktora, to je u proseku bio manji broj godina koje je kasnije provela bez demencije.
Nije reč o maloj razlici
Studija je obuhvatila 12.409 osoba koje sa 55 godina nisu imale demenciju. Njihovo zdravstveno stanje praćeno je sve do 2022. godine, a istraživače je zanimalo koliko dugo će živeti bez razvoja demencije i kakvu ulogu u tome imaju faktori povezani sa zdravljem krvnih sudova.
Kod nešto više od 42 odsto učesnika na početku nije bio prisutan nijedan od tri posmatrana faktora rizika.
Razlika koja se pojavila tokom praćenja bila je velika. Ljudi bez povišenog pritiska, dijabetesa i aktivnog pušenja mogli su, računajući od 55. godine, da očekuju prosečno oko 30 godina života bez demencije. Kod onih koji su imali sva tri faktora taj period iznosio je oko 17 godina. Drugim rečima, razlika između ove dve grupe bila je približno 13 godina.
Što je više faktora, manje godina bez demencije
Tokom perioda praćenja demencija je razvijena kod 3.008 učesnika, dok je 5.238 osoba preminulo a da prethodno nije dobilo dijagnozu demencije. Istraživači su utvrdili da se sa povećanjem broja vaskularnih faktora rizika smanjivao i očekivani broj godina života bez demencije.
To ne znači da će osoba koja ima hipertenziju ili dijabetes nužno razviti demenciju. Studija pokazuje povezanost na nivou velike grupe ljudi, a na razvoj demencije utiču i godine, genetika, način života i brojni drugi faktori.
Ipak, rezultat je važan jer su upravo krvni pritisak, dijabetes i pušenje faktori na koje se u velikoj meri može uticati lečenjem i promenama životnih navika.
Ono što čuvamo zbog srca, čuva i mozak
Veza između krvnih sudova i zdravlja mozga nije iznenađenje. Mozgu je potreban stalan dotok krvi i kiseonika, pa bolesti koje tokom godina oštećuju krvne sudove mogu imati posledice daleko šire od samog kardiovaskularnog sistema.
Autori istraživanja zato smatraju da kontrola ovih faktora već u srednjim godinama može predstavljati važan deo očuvanja zdravlja mozga u starosti. Ranija istraživanja takođe su povezivala hipertenziju, dijabetes i pušenje u srednjem životnom dobu sa većim rizikom od demencije.
