Prema objavljenim izbornim rezultatima, Demokrate su u Predstavničkom domu osvojile 229 mesta, uz osiguranu većinu od potrebnih 218, dok je Republikancima pripalo 163 mesta. U odnosu na izbore održane pre dve godine, Demokrate su u Predstavničkom domu popravile svoj rezultat za čak 25 mesta.
U Senatu je trka završena sa 54 mesta za Demokrate i 43 za Republikance (za većinu je bilo potrebno 51 mesto), što je porast od sedam senatorskih mandata za Demokratsku stranku. Pored Kongresa, Demokrate su zabeležile uspeh i u trkama za guvernere, gde su pobedile u 26 saveznih država, četiri više u odnosu na prethodni ciklus, dok su Republikanci osvojili 20 guvernerskih pozicija.
Pad podrške Donaldu Trampu: Inflacija, nafta i spoljnopolitičke tenzije
Analitičari ističu da su rezultati izbora za Predstavnički dom najjasniji pokazatelj odnosa biračkog tela prema trenutnoj politici predsednika Donalda Trampa. Rastuća inflacija, skok cena goriva i dizela, te ukupna ekonomska nesigurnost ozbiljno su uzdrmali poziciju republikanaca.
Pored ekonomskih faktora, ključnu ulogu odigrala je i spoljna politika. Pokretanje vojnih i političkih akcija protiv Irana dovelo je do značajnog pada podrške predsedniku, pa se Tramp na dan izbora suočio sa istorijski niskim rejtingom od svega 39% podrške birača.
Pad republikanskih utvrđenja i istorijski rezultati: Slučaj Teksasa i prvi senator musliman
Izbornu noć obeležila su velika iznenađenja u tradicionalno republikanskim državama. Najveći preokret dogodio se u Teksasu, dugogodišnjem utvrđenju Republikanske stranke, gde je u trci za guvernera pobedila kandidatkinja iz reda Demokratske stranke.
Pored Teksasa, Demokrate su odnele pobede na izborima za Senat u nizu ključnih država: Oregonu, Koloradu, Novom Meksiku, Kanzasu, Ajovi, Minesoti, Ilinoisu, Mičigenu, Ohaju, Mejnu, Nju Hempširu, Masačusetsu, Roud Ajlendu, Nju Džersiju, Delaveru, Virdžiniji, Severnoj i Južnoj Karolini, te Džordžiji. Republikanci su očuvali senatorske pozicije u Ajdahu, Vajomingu, Montani, Južnoj Dakoti, Oklahomi, Arkanzasu, Tenesiju, Luizijani, Alabami, Floridi, Kentakiju i Zapadnoj Virdžiniji.
Takođe, u Mičigenu je zabeležen istorijski rezultat: demokrata Abdul El-Sajed izabran je za prvog muslimanskog senatora u istoriji SAD-a, osvojivši 51,9% glasova.
Šta poraz Republikanaca donosi Americi i globalnoj politici?
Gubitak kontrole nad Senatom i Predstavničkim domom je ozbiljan udarac za administraciju Donalda Trampa, koja se sada suočava sa periodom podeljene vlasti.
Demokratska većina u Kongresu preuzima kontrolu nad budžetskim procesima i donošenjem zakona, a stiču se i proceduralni uslovi za otvaranje brojnih kongresnih istraga, kao i eventualno pokretanje postupka opoziva (impičmenta). Na unutrašnjem planu očekuje se snažan pritisak na izmenu ekonomske, socijalne i migrantske politike, dok će na spoljnopolitičkom planu Kongres nastojati da ograniči dalje vojne intervencije na Bliskom istoku i obuzda dalji rast cena energenata.
Međutim, unutrašnje promene ne znače nužno da će biti naglih preokreta u vođenju američke politike. Američki politički sistem u svojoj osnovi je izrazito predsednički, u kom je šef države prvo lice nacije i vrhovni komandant oružanih snaga. Predsednik zadržava obimna ustavna ovlašćenja, široku upotrebu izvršnih uredbi, samostalnost u vođenju ključnih spoljnopolitičkih i bezbednosnih pravaca, pa samim tim promena skupštinske većine ne mora voditi drastičnom skretanju dosadašnjeg kursa Vašingtona.
