Letnje vrućine ne predstavljaju samo neprijatnost, već mogu ozbiljno ugroziti zdravlje. Iako većina ljudi prati temperaturu vazduha, stručnjaci upozoravaju da je za procenu stvarnog rizika mnogo važniji toplotni indeks, odnosno takozvana „temperatura koju osećamo“. Ova vrednost nastaje kombinovanjem temperature i vlažnosti vazduha, pa često stvara utisak da je napolju znatno toplije nego što pokazuje termometar.
Visoka vlažnost otežava prirodni proces hlađenja organizma jer znoj sporije isparava sa kože. Zbog toga telo teže oslobađa višak toplote, što povećava opterećenje na srce i druge organe. Kada su temperature visoke, a vazduh zasićen vlagom, raste rizik od dehidracije, grčeva, iscrpljenosti usled vrućine, pa čak i toplotnog udara. Simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju glavobolju, vrtoglavicu, mučninu, slabost i ubrzano disanje.
Iako ekstremne vrućine mogu biti opasne, većina zdravstvenih problema izazvanih toplotom može se sprečiti odgovarajućim merama. Stručnjaci savetuju redovan unos tečnosti, uz povremenu nadoknadu elektrolita, boravak u hladu ili klimatizovanim prostorijama tokom najtoplijeg dela dana, kao i nošenje lagane i svetle odeće. Takođe je preporučljivo izbegavati intenzivne fizičke aktivnosti između podneva i kasnih popodnevnih sati. Ukoliko se pojave znaci toplotne iscrpljenosti, potrebno je odmah potražiti rashlađeno mesto, unositi tečnost i po potrebi zatražiti medicinsku pomoć.
