Razlog je jednostavan – poput krava, oni su preživari, što znači da imaju složen sistem za varenje u kojem mikroorganizmi razgrađuju biljnu hranu. Tokom tog procesa nastaje metan, koji se najvećim delom oslobađa podrigivanjem.
Međutim, iako svaki jelen emituje određenu količinu metana, njihov doprinos ukupnim emisijama je veoma mali u poređenju sa stočarstvom. U svetu danas postoji više od milijardu goveda, dok su populacije divljih jelena višestruko manje. Osim toga, divlji jeleni su deo prirodnih ekosistema hiljadama godina, pa su njihove emisije deo prirodnog ciklusa ugljenika, za razliku od naglog povećanja emisija koje prati intenzivnu stočarsku proizvodnju.
Naučnici ističu da nije problem u samom postojanju metana koji proizvode divlje životinje, već u njegovom naglom porastu usled ljudskih aktivnosti. Metan je snažan gas sa efektom staklene bašte i u atmosferi zadržava toplotu znatno efikasnije od ugljen-dioksida tokom prvih dvadesetak godina nakon ispuštanja. Zbog toga smanjenje emisija metana predstavlja jedan od najbržih načina za usporavanje globalnog zagrevanja.
Zanimljivo je da istraživači proučavaju mikroorganizme u digestivnom sistemu divljih preživara kako bi otkrili zašto neke vrste prirodno proizvode manje metana od domaćih životinja. Takva saznanja mogla bi da pomognu u razvoju novih načina ishrane ili dodataka hrani za stoku koji bi smanjili emisije, bez ugrožavanja zdravlja životinja.
